Rusija snabdeva Iran obaveštajnim podacima za gađanje američkih snaga na Bliskom istoku? Zvaničnici otkrili informacije, ovo su strategije i posledice

Rusija snabdeva Iran obaveštajnim podacima za gađanje američkih snaga na Bliskom istoku, što predstavlja prvi znak da se u rat, makar i posredno, uključio još jedan veliki protivnik Sjedinjenih Američkih Država. To su otkrila trojica zvaničnika upoznatih sa obaveštajnim podacima. Ova pomoć, o kojoj se ranije nije izveštavalo, pokazuje da se u sukob koji se brzo širi uključio i jedan od glavnih američkih rivala – nuklearna sila sa izuzetno razvijenim obaveštajnim kapacitetima, piše Washington Post.

Od početka rata u subotu, Rusija je Iranu prosleđivala informacije o lokacijama američke vojne imovine, uključujući ratne brodove i avione, rekli su zvaničnici koji su želeli da ostanu anonimni zbog osetljivosti teme.

- Čini se da je reč o prilično sveobuhvatnim naporima - rekao je jedan od njih.

Ruska ambasada u Vašingtonu nije odgovorila na zahtev za komentar. Moskva je pozvala na prekid rata, koji je nazvala ''ničim izazvanim činom oružane agresije''. Ipak, nije potpuno jasno koliki je obim ruske pomoći Iranu u ciljanju američkih snaga. Zvaničnici navode da je sposobnost iranske vojske da samostalno locira američke snage oslabila nedelju dana nakon početka borbi.

Stanje na ratištu

U nedelju je u iranskom napadu dronom u Kuvajtu poginulo šest američkih vojnika, dok je nekoliko njih ranjeno. Iran je ispalio hiljade jednokratnih napadačkih dronova i stotine projektila na američke vojne položaje, ambasade i civilne ciljeve, dok je istovremeno zajednička američko-izraelska kampanja pogodila više od 2.000 iranskih ciljeva, uključujući lokacije balističkih raketa, pomorska sredstva i političko rukovodstvo zemlje.

- Iranski režim je potpuno slomljen - izjavila je portparolka Bele kuće Ana Keli, ne komentarišući rusku pomoć Iranu. - Njihova sposobnost za odmazdu balističkim projektilima slabi iz dana u dan, mornarica im je uništena, proizvodni kapaciteti srušeni, a njihovi saveznici jedva opstaju.-

Reakcije SAD i Kine

CIA i Pentagon odbili su da komentarišu ove navode. Na pitanje kakvu poruku ima za Rusiju i Kinu, koje su među najvažnijim saveznicima Irana, američki ministar odbrane Pit Hegset rekao je da nema nikakvu poruku i da ''oni ovde zapravo i nisu neki faktor''.

Dvojica zvaničnika upoznatih sa ruskom podrškom Iranu navela su da nema znakova da Kina pomaže iranskoj odbrani, uprkos bliskim odnosima dve zemlje. Kineska ambasada u Vašingtonu nije odgovorila na upit za komentar, dok je Peking pozvao na prekid sukoba.

Analiza iranskih napada

Analitičari smatraju da razmena obaveštajnih podataka odgovara obrascu iranskih napada na američke snage, koji su usmereni na infrastrukturu za komandovanje i kontrolu, radare i privremene vojne objekte – poput onog u Kuvajtu gde je poginulo šest vojnika. Poslednjih dana pogođena je i ispostava CIA u američkoj ambasadi u Rijadu, glavnom gradu Saudijske Arabije.

- Iran izvodi veoma precizne udare na radare za rano upozoravanje ili radare van horizonta - rekla je Dara Masikot, stručnjakinja za rusku vojsku iz fondacije Carnegie za međunarodni mir. - To rade veoma ciljano. Gađaju komandne i kontrolne centre.-

Iran poseduje samo nekoliko vojnih satelita i nema sopstvenu satelitsku konstelaciju, zbog čega su snimci koje pružaju mnogo naprednije ruske svemirske sposobnosti izuzetno vredni, naročito jer je Kremlj usavršio sopstvene metode ciljanja tokom godina rata u Ukrajini, objasnila je Masikot.

Nikol Grajevski, stručnjakinja za saradnju Irana i Rusije na Belfer centru Harvardske Kennedy škole, ocenila je da iranski osvetnički napadi pokazuju visok nivo sofisticiranosti, kako u izboru ciljeva, tako i u sposobnosti da u nekim slučajevima probiju američku i savezničku protivvazdušnu odbranu.

- Probijaju protivvazdušnu odbranu - rekla je, dodajući da se kvalitet iranskih napada poboljšao čak i u poređenju sa njihovim dvanaestodnevnim ratom sa Izraelom prošlog leta.

Šire posledice

Pentagon ubrzano troši zalihe preciznog naoružanja i protivvazdušnih presretača, rekli su za Washington Post izvori upoznati sa situacijom, naglašavajući zabrinutost koju je izrazio general Den Kejn, načelnik Združenog generalštaba, dok je predsednik Donald Tramp razmatrao da li da odobri operaciju. Administracija je pokušala da umanji Kejnovu procenu.

Ruska pomoć menja dinamiku posredničkog rata koji je nastao nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Tokom tog sukoba američki protivnici, uključujući Iran, Kinu i Severnu Koreju, pružali su Rusiji vojnu ili materijalnu podršku za njenu odbrambenu industriju.

Sjedinjene Države su, s druge strane, Ukrajini obezbedile vojnu opremu vrednu desetine milijardi dolara i delile obaveštajne podatke o ruskim položajima kako bi poboljšale ciljanje.

U četvrtak je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na mreži X objavio da je administracija Donalda Trampa zatražila pomoć u zaštiti od iranskih dronova, te da će Kijev kao odgovor poslati ''stručnjake''.

- Rusi su veoma svesni pomoći koju pružamo Ukrajincima - rekao je jedan od zvaničnika upoznatih sa podrškom Moskve Teheranu. -Mislim da su bili veoma zadovoljni što su dobili priliku da se na neki način revanširaju.-

Dodao je da rusko prikupljanje obaveštajnih podataka nije na nivou američkog, ali da i dalje spada među najnaprednije na svetu.

Strateški proračun Kremlja

Washington Post je ranije izvestio da Kremlj, uprkos udarcu jednom od svojih najbližih partnera, vidi moguće koristi u dugotrajnom ratu između SAD i Irana – uključujući veće prihode od nafte i krizu koja odvlači pažnju Amerike i Evrope sa rata u Ukrajini.

Iran, čiji je vrhovni vođa ubijen na početku sukoba, mogao bi postati najnovija zemlja koja je poslednjih godina izgubila prorusku vlast, nakon pobune u Siriji krajem 2024. koja je svrgnula dugogodišnjeg lidera Bašara al-Asada i američke vojne operacije u januaru u kojoj je uhapšen venecuelanski predsednik Nikolas Maduro.

Ipak, nedostatak direktnog vojnog angažmana Moskve delimično je posledica potrebe da se fokusira na druge izazove, smatra Masikot.

Kremlj, rekla je, ''veoma ozbiljno smatra da to nije njihov problem i nije njihov rat. Iz perspektive strateškog proračuna, Ukrajina je i dalje daleko najveći prioritet.''