Русија у проблему: Ситуација на бојном пољу не обећава, Путин суочен са притиском

Четири године након покретања инвазије на Украјину Владимир Путин, председник Русије, суочава се са замором на бојном пољу, економским притиском и нарушеним друштвеним уговором код куће.

"Владимир Путин није остварио своје циљеве", рекао је пркосни Володимир Зеленски, председник Украјине, у телевизијском обраћању поводом четврте годишњице почетка сукоба.

"Инвазија из фебруара 2022. требало је да буде кратка и успешна војна операција, која би вратила Кијев у орбиту Москве и преокренула читаву безбедносну архитектуру Европе успостављену после Хладног рата", рекао је Стив Росенберг, уредник BBC за Русију.

"Није ишло по плану, а Русији су остали све већи трошкови".

Шта кажу коментатори?

Како сукоб улази у пету годину, руска победа делује подједнако далеко као и раније, а земља има мало тога да покаже и похвали се у поређењу са својих 1,2 милиона процењених жртава (погинули и рањени војници), наводе Сет Џи Џонс и Рајли Мекејб из Центра за стратешке и међународне студије (ЦСИС).

Просечан темпо руског напредовања понекад је износио свега 15 метара дневно, "спорије него готово свака велика офанзивна кампања у било ком рату у протеклом веку".

Руска економија коначно почиње да посрће. Суочава се са огромним мањком прихода од нафте и била је приморана да продаје златне резерве како би покрила буџетски дефицит.

Запад је одувек веровао да ће домаће незадовољство као последица текућих санкција "натерати Путина да одустане од рата", написали су Петер Рутланд и Елизавета Гауфман за  The Цонверсатион.

То је, заузврат, "засновано на претпоставци да легитимитет путинизма почива на друштвеном уговору", који Русима нуди стабилност и приходе у замену за лојалност.

Међутим, такав приступ "има тенденцију да потцењује улогу идеологије", коју је Кремљ успешно искористио како би рат представио као егзистенцијалну претњу и одржао подршку председнику, према подацима платформе Статиста.

Ова нарација је такође примењена споља, према руским противницима.

"Идеја која долази из Кремља да се украјинска линија фронта суочава са неизбежним колапсом је напор да се Запад и Украјина приморају на капитулацију пред руским захтевима да се Русија не може војно обезбедити", саопштио је Институт за проучавање рата (ISW) са седиштем у Вашингтону. Ово је "лажна нарација".

Запад би требало да "престане да верује у блеф Москве да је Русија непобедива" и да "искористи слабости Кремља и удвостручи своју подршку Украјини како би довео до стварних преговора о окончању рата", рекли су Јана Кобзова и Лео Литра за Европски савет за спољне односе.

"Идеја да је 'време на руској страни' одаје недостатак стратешког стрпљења и, што је још важније, пропуштене прилике да се искористе растуће структурне рањивости Москве".

Шта је следеће?

"Стандардна економска теорија сугерише да би погоршање услова требало да подстакне Кремљ ка преговорима о окончању рата. Рационални актер који се суочава са растућим трошковима тражи излаз", навео је магазин "The Ецономист".

Ипак, мало је знакова да Путин има намеру да попусти у свом притиску на "капитулацију" Украјине, рекла је руска политолог Татјана Становаја.

Ако се не постигне мировни споразум, рат би могао чак и "додатно да ескалира, уз могуће учешће Кине као растући фактор, као и страхове од нове нуклеарне трке", рекла је она.

Русија вероватно може да настави да води рат у догледној будућности али свака додатна година повећава системски ризик: од фискалне кризе, институционалног слома, штете толико озбиљне да је никаква послератна политика не може поправити", сматра она и закључује:

"Дакле, питање за западне савезнике је каква ће Русија настати када њен апетит за ратом коначно избледи и да ли неко има план за оно што следи".