СМРТНА КАЗНА У СВЕТУ: У неким земљама ВЕШАЈУ, у другим РАДЕ НЕШТО НЕЗАМИСЛИВО!
Да ли ће Турска вратити у свој правосудни систем смртну казну остаје нам да видимо. Сигурно је да не би била једина држава која би за најтеже примере кривичних дела примењивала ову драконску меру.
Захтев турског народа за увођење смртне казне
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган одлучан је у намери да се поновно уведе смртна казна, ако је турски народ заиста тражи и ако парламент изгласа такав закон. Пошто је демократски изабран председник, Ердоган легитимно представља вољу народа, а парламент је ионако у чврстом стиску Странке правде и развоја (АКП) и готово је сигурно да би смртна казна могла опет да буде озакоњена, ако добије такву наредбу.
Ердоган је о томе говорио и на митингу у Истанбулу. Ердоган је одбацио изјаве европских челника, указујући да постоји смртна казна у Сједињеним Америчким Државама, Русији и Кини, као и осталим државама у свету, и да само земље Европске уније немају такву врсту казне. Председник Европске комисије Жан-Пол Јункер изјавио је да ће Турска престати да буде земља кандидат за чланство у Европској унији ако одлучи да поново уведе смртну казну.
МЕРКЕЛ ПОРУЧИЛА ТУРЦИМА: Ако уведете смртну казну никада нећете ући у ЕУ
Укидање смртне казне у Турској
Турска је укинула смртну казну 2004. Прво је турски парламент изгласао укидање смртне казне за цивилна криминална дела у лето 2002., а две године касније је укинула и смртну казну током времена рата. Протокол је део широког програма реформе људских права које је Турска почела да имплементира као део приближавања чланству у ЕУ. Европске земље су биле задовољне овом одлуком, коју је Европска комисија назвала значајним идућим кораком Турске на путу постајања пуном демократијом која поштује европске стандарде људских права.
Турска је заправо поставила мораторијум на смртну казну још 1984. и ту казну заменила доживотном казном затвора. Тиме је, примера ради, спашен живот вођи Курдистанске радничке партије Абдулаху Окалану. Пре тога су се смртне казне у Турској догађале уобичајено након војних интервенција и пучева. Тако је 1961. обешен премијер Аднан Мендерес, који је срушен у војном удару годину пре, а заједно са њим су смакнута још два министра. Након војног удара 1980. па до 1984. војна власт је погубила 50 људи, од тога 27 политичких активиста.
ЕРДОГАН ПОСЛЕ НЕУСПЕЛОГ ПУЧА: Смртна казна може бити враћена у турски Устав!
Смртна казна се спроводила за кривична дела против државе, против владе, против устава и војске, а потом за десет облика других криминалних чињења, попут убиства и силовања. Према одредбама закона, сва погубљења су се извршавала казном вешања.
Смртна казна у свету
У свету тренутно смртну казну имају законски прописано Авганистан, Бангладеш, Белорусија, Боцвана, Египат, Индија, Индонезија, Иран, Ирак, Јапан, Јемен, Јордан, Кина, Либан, Малезија, Нигерија, Пакистан, Северна Кореја, Свети Китс и Невис, Саудијска Арабија, Сингапур, Сједињене Америчке Државе, Сомалија, Сирија, Тајван, Тајланд, Уједињени Арапски Емирати и Вијетнам.
Став Европске уније по питању смртне казне
Европска унија се снажно опире смртној казни, а њено укидање је кључни циљ политике људских права ЕУ. Уједно је укидање смртне казне предуслов за улазак у Унију.
Уједно се ради о водећем институционалном актеру и највећем донатору за борбу против смртне казне, према одредницама људских права из 1998. Унија сматра да је смртна казна окрутна и нехумана, и да није увек била коришћена само као облик одвраћања од криминала. Њено укидање се сматра нужним за заштиту људског достојанства, као и за прогресиван развој људских права.
ТРАЖЕ СМРТ ЗА ПУЧИСТЕ: Ердоганове присталице захтевају најстроже казне (УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО)
Смртна казна у САД
Наравно, то не говори својим пријатељима у Вашингтону како се Американци не би наљутили на стално европско јадање око људских права. Ипак, Европа је постала надахнуће за групе за притисак које траже укидање смртне казне у Америци или барем драстично смањење изгласаних смртних казни. Експериментисање са отровном инјекцијом и другим дрогама водило је 2014. и 2015. снажној расправи у САД-у око тајних процедура, предлога за повратком електричне столице и стрељања. Упркос бројним договорима, конвенцијама, дипломатији и давања предлога америчком Врховном суду, ништа се није променило.
Постоји значајна расна дискриминација у одређивању смртне казне, као и географских специфичности. Тако јужне савезне државе, а посебно Тексас, предњаче у извршавању смртних казни у Америци и не обазиру се претерано на уставну заштиту развојних стандарда. За те државе, али и шире по Америци, смртна казна је исказ америчке посебности и изолационизма. Уместо тога се ЕУ окреће финансирању невладиних организација које спроводе пројекте надзора коришћења смртне казне, помоћи затвореницима, подршци уставних реформи, обучавању, и кампањама за подизање свесности.
Смртна казна за велеиздају
Имају смртну казну али је не извршавају
Иако имају прописан закон о смртној казни, она се не извршава у државама: Антигва и Барбуда, Бахами, Барбадос, Белизе, Доминика, Гренада, Гватемала, Гвајана, Јамајка, Јужна Кореја, Кенија, Куба, Лаос, Света Луција, Свети Винсент и Гренадини, Шри Ланка, Таџикистан, Тонга, Тринидад и Тобаго.
И док је европски апел досегао већину карипских земаља, па и шире, посебно је тешко објаснити азијским земљама европски став. Турска се у овом случају издвојила по времену када је Ердоган затражио смртну казну. Сада је турски председник обрнуо турску традицију у којој је војска извршавала смртне казне. Овог пута је 35 посто генерала и адмирала Турских војних снага ухапшено, а појашњење да се ради о широкој мрежи с националним тенденцијама водило је размишљању како се решити те опасности једном за свагда.
Ердоганово упирање прстом у Fethulaha Гулена и његове следбенике је додатно појачало тежњу за смртном казном. Уколико би Американци изручили Гулена Турској, сасвим је сигурно да би и он, и генерали, а можда и Окалан завршили на вешалима. Ипак, постоји и додатни разлог зашто је Ердоган заинтересован за увођење смртне казне. Турска власт је заинтересована за довођење већих шеријатских одредби у државни правосудни систем.
ДЕЛЕ СМРТ КАО БОМБОНЕ: Ова земља погуби онолико особа колико и ОСТАТАК СВЕТА!
Куран и смртна казна
Као саставни део исламског права постоји и смртна казна и није чудно да се управо у исламским земљама спроводи смртна казна без значајног супротстављања грађанства. Ова одредба се темељи на два схватања темељена на Куранским ајетима. Тако у Светој књизи пише:
- Због тога смо Ми прописали синовима Израиловим: ако неко убије некога који није убио никога, или онога који на земљи неред не чини - као да је све људе поубијао; а ако неко буде узрок да се нечији живот сачува, - као да је свим људима живот сачувао. Наши посланици су им јасне доказе доносили, али су многи од њих, и после тога, на Земљи све границе зла прелазили" (Кур'ан, 5: 32).
- ...не убијајте оног кога је Алах забранио убити, осим када то правда захтева" (Кур'ан, 6: 151).
ЈОШ ЈЕДНО ПОГУБЉЕЊЕ У САУДИЈСКОЈ АРАБИЈИ: Ево зашто је Пакистанцу одсечена глава
Куранска одредба да се сме убити “када то правда захтева" основица је смртне казне коју може донети шеријатски суд као казну за најозбиљнији криминал. То јесте привремена казна, јер коначна казна јесте она од Божје руке. У људским је рукама да се спашавају животи, прожима правда, спречава зло и тиранија. Стога је логика исламске мисли у томе да се најоштрија казна намени онима који узимају животе појединаца или прете да ће дестабилизовати саме основе друштва. Исламски закон предвиђа смртну казну због намерног убиства и ширења зла на земљи (фасад фил-ардх).
Ирачки суд изрекао СМРТНУ КАЗНУ за 40 људи!
Смртна казна према шеријату
У првом случају се предвиђа смрт за убицу, осим ако породица убијеног не опрости убици и прихвати новчану компензацију за свој губитак. Други облик криминала је пуно неодређенији, али уобичајено се примењује за издају - нарочито издају властите вере (јер ислам не признаје излазак из система исламске вере па се предвиђа смрт за такву особу), тероризам, пиратство, силовање, прељуба и истосполно сексуално понашање. Починитељи ових дела добијају смртну казну обезглављивањем, вешањем, каменовањем и стрељањем, у јавном облику као систем одвраћања других потенцијалних криминалаца.
Свако друштво може само одлучити како ће извршавати казне - примера ради, у Ирану се спроводи казна вешањем, док у Саудијској Арабији се врши одсецањем главе.Исламски судови су једини овлашћени да спроведу расправу и донесу одлуку о смртној казни на темељу исламских правила и поимања криминалног чина.
"МИЛОСРЂЕ ИМА АПСОЛУТНУ ВРЕДНОСТ": Папа Фрања позвао на забрану извршења смртне казне
Бројке
Прошле године је у свету извршено 1630 смртних казни, што је највећи број од 1989., а Кина је на врху лествице са преко хиљаду смакнутих, а потом Иран (977), па их прате Пакистан (326), Саудијска Арабија (158), САД (28), Ирак (26), Египат (22) и остали.
Ипак, ваља рећи да у неким земљама, попут Ирана и Саудијске Арабије, зна да се догоди да годишње има мање од стотину смртних казни, јер се судски процес води годинама.
За многе земље које спроводе смртне казне не зна се заиста који је број кажњених у питању. У Европи само Белорусија има смртну казну, која је 2014. погубила три особе, док је мораториј на смртну казну уведен у Русији 1996. године.
ЧЕКАО 37 ГОДИНА СМРТНУ КАЗНУ! Затворенику убризгали смртоносну инјекцију
Када Европа пропитује Турску око става за смртну казну, ваља се присетити да је Велика Британија задржала смртну казну за велеиздају до 1998., а пошто је пуч ништа мање него велеиздаја, тешко је логично указати на потребу заустављања идеје турског председника. Ако се иде на морална начела, још је теже уверити исламистичког председника јер у том случају морално учење ислама и више него јасно.