Снажна олуја из Америке хрли ка Европи: Може и да прерасте у ураган чија снага ће оборити рекорде - ево која места ће бити на удару
Ако је последња прогноза тачна, Европу ће следеће недеље погодити ураган, преноси Фореца, метеоролошка служба Финске.
Очекује се да ће олуја доћи са Флориде у САД. Према прогнози Фореца, северни део Финске ће се смрзавати, док ће јужне делове у уторак и среду "запљуснути тропска врућа и влажна ваздушна маса".
Прогноза је и даље неизвесна. Ипак, вероватно је да ће невреме захватити бар западну Европу крајем следеће недеље.
- Британска острва, Пиринејско полуострво, Исланд и Француска су у опасној зони - каже метеоролог Маркус Ментиканас.
Према његовим речима, ако олуја прерасте у ураган, може да изазове таласе висине преко 15 метара, а најјачи удари ветра у њеном средишту су преко 50 метара у секунди.
Овако се развија олуја
Подручје ниског притиска развија се на границама ваздушних маса Флориде и почиње да се креће са Голфском струјом према Европи. Подручје ниског притиска се експлозивно интензивира са топлом Голфском струјом.
- Пут олује иде ка Европи и предвиђа се да ће њена снага оборити рекорде - каже Ментиканас.
Предвиђа се да ће олуја у четвртак постати ураган, са средиштем олује северозападно од Азорских острва у то време.
- Од сада постоји неизвесност у прогнозама да ли ће јака олуја кренути ка Пиринејском полуострву, Француској или Исланду - каже Ментиканас.
Европски модел прогнозе (ЕЦМВФ) предвиђа да ће олуја проћи Ирску, а затим кренути према Исланду. Амерички модел (ГФС) предвиђа да ће се олуја померити према Пиринејском полуострву и Француској.
Како наводи Фореца, олуја је у америчком моделу "мало слабија" него у европском.
- Али постоји значајан потенцијал за уништење у сваком случају ако удар олује досегне копнена подручја - каже Ментиканас.
Ментиканас истиче да је оно што посебно упада у очи у прогнози низак ваздушни притисак. У европском моделу се толико продубљује да би притисак већ могао да дотакне рекорде у северном Атлантику.
- У центру (ниског притиска) ваздушни притисак пада испод 925 хПа, а просечан ветар око центра је чак више од 40 метара у секунди - додаје Ментиканас.
Он подсећа да је најнижи познати ваздушни притисак измерен у северном Атлантику на ниским средњим географским ширинама 916 хПа. Ово читање је забележено у јануару 1993. године.
Србија Данас/Телеграф