Snažna oluja iz Amerike hrli ka Evropi: Može i da preraste u uragan čija snaga će oboriti rekorde - evo koja mesta će biti na udaru
Ako je poslednja prognoza tačna, Evropu će sledeće nedelje pogoditi uragan, prenosi Foreca, meteorološka služba Finske.
Očekuje se da će oluja doći sa Floride u SAD. Prema prognozi Foreca, severni deo Finske će se smrzavati, dok će južne delove u utorak i sredu "zapljusnuti tropska vruća i vlažna vazdušna masa".
Prognoza je i dalje neizvesna. Ipak, verovatno je da će nevreme zahvatiti bar zapadnu Evropu krajem sledeće nedelje.
- Britanska ostrva, Pirinejsko poluostrvo, Island i Francuska su u opasnoj zoni - kaže meteorolog Markus Mentikanas.
Prema njegovim rečima, ako oluja preraste u uragan, može da izazove talase visine preko 15 metara, a najjači udari vetra u njenom središtu su preko 50 metara u sekundi.
Ovako se razvija oluja
Područje niskog pritiska razvija se na granicama vazdušnih masa Floride i počinje da se kreće sa Golfskom strujom prema Evropi. Područje niskog pritiska se eksplozivno intenzivira sa toplom Golfskom strujom.
- Put oluje ide ka Evropi i predviđa se da će njena snaga oboriti rekorde - kaže Mentikanas.
Predviđa se da će oluja u četvrtak postati uragan, sa središtem oluje severozapadno od Azorskih ostrva u to vreme.
- Od sada postoji neizvesnost u prognozama da li će jaka oluja krenuti ka Pirinejskom poluostrvu, Francuskoj ili Islandu - kaže Mentikanas.
Evropski model prognoze (ECMVF) predviđa da će oluja proći Irsku, a zatim krenuti prema Islandu. Američki model (GFS) predviđa da će se oluja pomeriti prema Pirinejskom poluostrvu i Francuskoj.
Kako navodi Foreca, oluja je u američkom modelu "malo slabija" nego u evropskom.
- Ali postoji značajan potencijal za uništenje u svakom slučaju ako udar oluje dosegne kopnena područja - kaže Mentikanas.
Mentikanas ističe da je ono što posebno upada u oči u prognozi nizak vazdušni pritisak. U evropskom modelu se toliko produbljuje da bi pritisak već mogao da dotakne rekorde u severnom Atlantiku.
- U centru (niskog pritiska) vazdušni pritisak pada ispod 925 hPa, a prosečan vetar oko centra je čak više od 40 metara u sekundi - dodaje Mentikanas.
On podseća da je najniži poznati vazdušni pritisak izmeren u severnom Atlantiku na niskim srednjim geografskim širinama 916 hPa. Ovo čitanje je zabeleženo u januaru 1993. godine.
Srbija Danas/Telegraf
