Шок за Европу: Забрањени се враћају на велика врата - АфД после три године поново на глобалном форуму моћи

Немачка крајње десничарска странка Алтернатива за Немачку (АфД) враћа се на Минхенску безбедносну конференцију (МСЦ), један од најпрестижнијих светских форума посвећених безбедности, након што је три узастопне године била искључена. Учинила је све - од подношења тужби до покушаја да искористи везе са администрацијом Доналда Трампа - како би окончала вишегодишњу забрану присуства на овом догађају високог профила.

Одлука да се посланици АфД-а позову на скуп који се одржава средином фебруара представља значајан заокрет у политици конференције и симболичну победу за странку која настоји да се ослободи статуса изгнаника и да се приближи глобалним лидерима, пише бриселски лист "Политико".

Екстремни десничари се враћају на Минхенску безбедносну конференцију

АфД је крајем прошле године покренула агресивну кампању како би поново добила приступ МСЦ-у, укључујући правне поступке против организатора конференције и покушаје да искористи односе са званичницима Трампове администрације. Чини се да су ти напори макар делимично уродили плодом.

Организатори МСЦ-а позвали су тројицу посланика АфД-а да присуствују овогодишњој конференцији, иако је странка захтевала да буду укључене и истакнутије личности - укључујући националну копредседницу странке Алис Вајдел.

- Позиви су упућени зато што смо оставили снажан утисак захваљујући нашим контактима са Американцима - рекао је Хајнрих Кох, један од тројице посланика АфД-а који су добили позив, у изјави за бриселски медиј.

Према његовим речима, као и према наводима једног од правних заступника АфД-а, Коха је странка ангажовала управо да би обезбедио приступ Минхенској безбедносној конференцији.

Волфганг Ишингер, истакнути немачки дипломата који ове године председава МСЦ-ом, одбацио је тврдње да су организатори конференције позвали АфД због притиска, представљајући одлуку као признање једноставне политичке реалности: АфД је највећа опозициона снага у Немачкој.

- То је одлука коју смо донели по сопственој савести, ако тако желите, настојећи да учинимо исправну ствар како бисмо одразили актуелну стварност. Било би веома тешко за Минхенску безбедносну конференцију - која окупља толико супротстављених ставова, противника, људи који међусобно једни друге оптужују да су убице или геноцидни актери - да категорички искључи највећу немачку опозициону странку - рекао је Ишингер.

Наслеђе нацистичког отпора

Ово неће бити први пут да политичари АфД-а присуствују МСЦ-у. Током Ишингеровог претходног мандата на челу конференције, који је трајао од 2008. до 2022. године, политичари АфД-а специјализовани за питања одбране били су позивани на скуп.

Међутим, у међувремену је АфД доспела под све строжи надзор савезних и покрајинских служби унутрашње безбедности, које прате организације оцењене као противуставне, што је кулминирало прошле године када је странка на савезном нивоу класификована као десничарска екстремистичка организација.

Ишингеров наследник, каријерни дипломата Кристоф Хојзген, одбијао је да позове лидере АфД-а на претходне три конференције, тврдећи да странка коју су обавештајне службе у том тренутку сматрале макар делимично десничарски екстремистичком нема шта да тражи на таквом догађају. Како је истицао, конференцију је након Другог светског рата основао Евалд фон Клајст, један од аристократских официра Вермахта који се данас у Немачкој поштује због учешћа у неуспелом атентату на Адолфа Хитлера 1944. године.

- Могу сасвим добро да замислим да би Евалд фон Клајст подржао моју одлуку против АфД-а - рекао је Хојзген немачком листу "Тагесшпигел".

Кристоф Хојзген је одбијао да позове лидере АфД-а на претходне три конференције

Хојзген се повукао након прошлогодишње конференције, а ове године Ишингер се вратио на чело МСЦ-а. Управо као реакција на Хојзгеново одбијање да позове АфД, странка је крајем прошле године поднела тужбу како би обезбедила учешће на конференцији у фебруару ове године. АфД је тврдила да је жртва "циљаног искључивања", према документима Минхенском покрајинског суда у које је "Политико" имао увид.

- Тужилац жели да учествује у расправама о спољној и безбедносној политици како би имао глас као опозициона посланичка група - навео је суд.

Ипак, суд је на крају одбацио аргументе АфД-а, пресудивши у децембру да МСЦ, као приватна организација, има право да сама одлучује кога ће позвати.

Кох, који је на суду представљао посланичку групу АфД-а, тврди да је током поступка вршио притисак на страну МСЦ-а, запретивши да ће чланови странке ионако доћи на конференцију као гости америчке делегације. Недуго затим, према његовим речима, странка је добила три позива. МСЦ је у писаном одговору бриселском листу негирао да су такве претње довеле до упућивања позива.

Пробијен заштитни зид

Претње АфД-а, чини се, углавном су се сводиле на хвалисање. Кох је рекао да се обратио канцеларији америчког сенатора Линдзија Грејема, који би требало да присуствује конференцији, али да никада није добио одговор од републиканског сенатора. Грејем није одговорио ни на три захтева за коментар.

Ипак, ова претња илуструје начин на који је АфД покушала да искористи ранију подршку администрације Доналда Трампа како би извршила притисак на МСЦ и, у ширем смислу, окончала своју политичку изолацију у Немачкој. Настојање АфД-а да уђе на МСЦ може се посматрати као део ширег покушаја да се пробије такозвани "заштитни зид" који су мејнстрим политичке снаге подигле око крајње деснице, спречавајући блиску сарадњу са странком упркос њеној растућој популарности.

АфД је добила подршку са највиших нивоа администрације Доналда Трампа

У том настојању, АфД је добила подршку са највиших нивоа администрације Доналда Трампа. На прошлогодишњој Минхенској безбедносној конференцији, амерички потпредседник Џеј Ди Венс оштро је критиковао европске центристичке партије због искључивања крајње деснице, поручивши да "нема места заштитним зидовима". Након говора, Венс се састао са националном копредседницом АфД-а, Алис Вајдел, у једном минхенском хотелу.

Кох је рекао да ће АфД покушати да организује сличан састанак на високом нивоу и ове године, иако није извесно да ли ће Венс присуствовати фебруарској конференцији. Кох је навео и да је тражио позив за Вајделову, али да је МСЦ то одбио.

Ишингер је рекао да он и његов тим неће упутити додатне позиве политичарима АфД-а.

Портпарол Алис Вајдел, Данијел Тап, негирао је да је АфД користила могућност новог састанка са високим званичником Трампове администрације како би извршила притисак за добијање позива, али је признао да је "одређени притисак" довео до тога да троје посланика странке буде позвано.

Планови Алис Вајдел у вези са конференцијом и даље су нејасни.

- Сачекаћемо и видети током наредних неколико дана да ли ће доћи до било каквог даљег развоја догађаја у вези с тим - рекао је Тап крајем прошлог месеца.

Према његовим речима, закључно са петком, није био планиран ниједан састанак Вајделове са америчким званичницима током МСЦ-а.

Ишингер је рекао да су сви догађаји АфД-а који би се одвијали ван оквира МСЦ-а ирелевантни за саму конференцију.

- Могу да организују огромну конференцију, знате, ако мене питате. Није на мени да их у томе спречавам или да о томе расправљам с њима. То је њихова ствар, али то нема никакве везе са Минхенском безбедносном конференцијом - рекао је.

Извор: Србија Данас/Политицо.еу