Спојила лични идентитет с политичком идеологијом: Ко је Алис Вајдел, жена која је за кратко време постала једна од најмоћнијих имена у данашњој Немачкој?

Алис Вајдел је једно од најконтроверзнијих политичких имена у данашњој Немачкој. Као лидерка екстремно десничарске Алтернативе за Немачку (АфД), она у себи спаја наизглед неспојиво: отворено је геј, мајка је двоје деце, њена партнерка је имигранткиња са Шри Ланке, а истовремено предводи партију познату по антимиграционим ставовима, национализму и реторици која је многе подсетила на најмрачније периоде немачке историје. Како је једна банкарка са дипломом економије, која је годинама живела у Кини и има дом у Швајцарској, успела да постане симбол десничарског успона у Европи?

Почетак каријере и успон у политици

Алис Вајдел рођена је 1979. године у покрајини Нордрајн-Вестфален. Одрасла је у конзервативној породици, а њен отац Герхард Вајдел је такође члан АфД-а. Након студија економије, докторирала је и започела каријеру у "Голдман Саксу", где се бавила финансијама и инвестицијама. Професионални ангажман ју је одвео у Кину, где је живела неколико година, стекавши увид у глобалну економију и политичке структуре. Упркос томе што је имала међународну каријеру, одлучила је да се врати у Немачку и 2013. године прикључи тада маргиналној странци АфД.

Њена политичка платформа заснива се на противљењу миграцији, еврозони и ЕУ бирократији. Током година, изградила је репутацију "пристојног лица" екстремне деснице, користећи свој углађени наступ, конзервативни стил облачења и економско образовање како би привукла бираче средње класе.

Приватни живот и контрадикције

Један од највећих парадокса Вајделове лежи у њеном приватном животу. У вези је са Саром Босард, имигранткињом из Шри Ланке, која је као дете усвојена у Швајцарској. Њих две имају двоје деце и живе у Швајцарској, где Вајделова плаћа порез. Иако је део странке која се отворено противи истополним браковима, она сама инсистира на раздвајању политике и приватног живота.

Њена контрадикторност огледа се и у скандалу који је избио када је немачка јавност сазнала да је илегално запослила избеглицу из Сирије као кућну помоћницу. Иако је њена странка позната по ригидној антимиграционој политици, Вајделова је показала другачију страну своје личности у приватном животу.

АфД и опасност по Европу

АфД је под њеним вођством 2017. године ушао у Бундестаг, поставши прва радикално десничарска странка у немачком парламенту од Другог светског рата. Њен слоган "Нови Немци? Ми ћемо их створити" наишао је на оштре критике, док су немачке обавештајне службе појачале надзор над странком због веза са екстремистичким групама.

Поред тога, Вајдел је заговорник "Дегзита" – изласка Немачке из ЕУ, што је до сада било незамисливо у немачкој политици. Иако су мејнстрим странке проевропски оријентисане, АфД све више добија подршку незадовољних бирача.

Протести и реакције

Успон Вајделове и АфД-а није прошао без отпора. Масовни протести против странке одржани су у бројним немачким градовима, а њен имиџ "умивене деснице" почео је да се урушава након открића о састанку на којем су поједини чланови АфД-а разговарали о "ремиграцији" – масовном протеривању имиграната, укључујући и оне са немачким држављанством. Вајделова је покушала да се дистанцира од ових навода, али њена реакција је оцењена као млака.

Будућност АфД-а и Европе

Након јучерашњих избор АфД тренутно бележи историјски високу подршку. Чланови крајње десне Алтернативе за Немачку, су са 20 одсто гласова скоро удвостручили проценат у парламенту у односу на изборе 2021. гиодине.

Ипак, питање остаје – може ли Вајделова и њена странка превазићи етикету екстремизма и постати легитимна снага у немачкој политици, или ће њихов успон бити заустављен пре него што достигну власт?

У сваком случају, Алис Вајдел остаје једно од најполаризујућих политичких имена у Европи – жена која је успела да споји лични идентитет с политичком идеологијом која га оспорава.

Извор: Србија Данас/Минт