Све очи упрте у Немачку: Ближи се дан избора који могу да одреде судбину целе Европе - Ко су фаворити и најбоља решења за Берлин и ЕУ?

Тог дана биће одржани ванредни избори, до којих је дошло након краха такозване "семафор коалиције" коју су чинили Социјалдемократска партија (СПД) Олафа Шолца, Слободна демократска партија (ФДП) Кристијана Линднера и Зелени, на чијем челу је Роберт Хабек.

Оно што ове изборе чини посебно важним, а због чега и привлаче велику пажњу целог света, јесте велики успон екстремнодесничарке Алтернативе за Немачку (АфД), странке са изузетно тврдим ставовима по питању имиграције, али и другим питањима, пише ЗДФ.

Када се одржавају избори за Бундестаг 2025?

У Немачкој се нови Бундестаг бира на сваке четири године, а последњи избори су одржани у септембру 2021. Због тога су избори за Бундестаг 2025. првобитно били планирани за септембар.

Међутим, након распада владајуће коалиције коју су чинили СПД, Зелени и ФДП, савезни канцелар Олаф Шолц поставио је 16. децембра у Бундестагу питање поверења влади на чијем је он челу. Очекивано, није добио подршку. Након тога, немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер распустио је Бундестаг и заказао ванредне изборе за недељу, 23. фебруар 2025.

О чему се одлучује на овим изборима?

Бира се нови немачки парламент, познат као Бундестаг, и то 21. по реду у историји Савезне Републике Немачке. Након реформе изборног закона 2023. године, парламент ће имати тачно 630 чланова, односно више од 100 посланика мање него тренутно.

Немачки грађани гласањем директно утичу на савезни ниво власти – ниједан други уставни орган у Немачкој није предмет непосредних избора.

Међу кључним задацима Бундестага су:

доношење закона који важе на територији целе Немачке,
одлучивање о савезном буџету, односно расподели државних финансија,
избор новог савезног канцелара или канцеларке.
Зашто сваки грађанин с бирачким правом има два гласа?
Од избора за други сазив Немачког Бундестага 1953. године на немачким савезним изборима дају се два бирачка гласа, објашњено је на интернет страници Бундестага.

Првим гласом директно се бира кандидат из изборне јединице бирача. Немачка је подељена на укупно 299 изборних јединица, од којих свака има око 250 000 становника.

Други глас бирач даје странци по свом избору. Од најмање 598 посланичких мандата у Бундестагу 299 посланичких места се осваја преко тзв. покрајинских изборних листи. Само политичке странке смеју да подносе те изборне листе. Листе одређују редослед по којем кандидати попуњавају посланичка места која је њихова странка освојила у одређеној савезној покрајини.

Редослед кандидата на листи се унапред одређује на конгресима странке. Ако неки посланик напусти Бундестаг, онда се са покрајинске листе странке преко које је ушао у парламент бира следећи кандидат који раније није био изабран. Ако на листи нема више ниједног преосталог кандидата, посланичко место остаје упражњено.

Свака странка мора на нивоу државе да освоји најмање пет процената важећих других гласова бирача да би била заступљена у Бундестагу.

Правила о изборима посланика за савезни парламент регулишу поступак одржавања немачких савезних избора. Бундестаг проверава исправност избора у складу са Законом у провери избора.

Новина на овим изборима је укидање додатних и компензационих мандата. Ако нека партија освоји више директних мандата него што јој припада према укупним резултатима другог гласа, поједини победници из округа могу остати без места у Бундестагу.

Грађани могу гласати на бирачком месту или путем поште. Информације о бирачком месту налазе се на обавештењу о изборима, које стиже поштом и треба га понети са собом на гласање на дан избора. Такође, преко овог обавештења може се затражити гласање путем поште. Онлајн гласање није могуће.

Како је раније најављено, Савезни центар за политичко образовање 6. фебруара објављује Wahl-O-Mat, алат за поређење политичких ставова бирача са партијским програмима.

Додатни и компензациони мандати

У претходним сазивима Бундестаг је стално растао због тзв. додатних и компензационих мандата, које смо претходно поменули. Према старом систему, сви кандидати који су победили у свом изборном округу улазили су у Бундестаг, чак и ако њихова партија није освојила довољно места према другом гласу.

Како би се очувао баланс, остале партије су добијале компензационе мандате, чиме се број посланика значајно повећавао. Тако је уместо 598 посланика, колико је предвиђено законом, Бундестаг последњи пут имао чак 734 члана.

Изборна реформа из марта 2023. уводи ограничење на 630 места и укида прекомерне и компензационе мандате.

Ко има право гласа на изборима за Бундестаг?
У Немачкој не постоји обавезна излазност, односно закон не налаже обавезу изласка грађана на изборе – гласање је добровољно.

Право гласа имају:

сви држављани Немачке старији од 18 година,
особе које имају главно пребивалиште у Немачкој најмање три месеца или уобичајено бораве у земљи,
грађани који су уписани у бирачки списак (за особе регистроване у Немачкој то се дешава аутоматски).
 

Најважнији проблеми у Немачкој

У анкети је постављено и питање који су најважнији проблеми с којима се тренутно суочава Немачка. Резултати су, очекивано, веома интересантни.

Миграција и избеглице 41%
Економска ситуација 32%
Енергија и клима 15%
Цене и плате 11%
Јачање АфД и деснице 10%
Пензије 6%
Друштвене неједнакости 6%
Незапосленост 5%
Неповерење у политику 5%
Здравство и нега 4%
Рат у Украјини и Русија 3%
 

Који кандидати и партије учествују на изборима?

На гласачком листићу сигурно ће се наћи партије које су од последњих избора непрекидно имале најмање пет посланика у Бундестагу или покрајинским парламентима.

Појединачни кандидати и друге партије морају прикупити одређен број потписа подршке како би их Савезна изборна комисија одобрила за изборе. Ово не важи за партије које представљају националне мањине.

На изборима за Бундестаг 2025. СПД, Унија (ЦДУ/ЦСУ), Зелени и АфД излазе са канцеларским кандидатима. Такође, партија BSW именовала је свог кандидата за канцелара. Иако бирачи не гласају директно за канцелара, кандидати ових партија служе за мобилизацију бирачког тела.

У Немачкој важи изборни праг, односно цензус – партија мора освојити најмање пет одсто гласова да би ушла у Бундестаг. Међутим, ако освоји три директна мандата, и даље учествује у расподели места у парламенту. Ова правила су укинута изборном реформом 2023, али их је Савезни уставни суд вратио на снагу за ове изборе.

Партије и кандидати на изборима 2025:

Социјалдемократска партија Немачке (СПД) – Олаф Шолц
Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) – Фридрих Мерц
Зелени (Bündnis 90/Дие Grünen) – Роберт Хабек
Слободна демократска партија (ФДП) – Кристијан Линднер
Алтернатива за Немачку (АфД) – Алис Вајдел
Хришћанско-социјална унија (ЦСУ) – Александар Добринт
Левица (Дие Линке) – Јан ван Акен и Хајди Рајхинек
Савез Сара Вагенкнехт (BSW) – Сара Вагенкнехт
Јужношлезвијска партија (SSW)
Слободни бирачи (FW)
Савез Немачка (БД)
(* Партије су наведене према резултатима избора за Бундестаг 2021.)

Шта кажу анкете и које су могуће коалиције после избора?

Према актуелном ЗДФ Политбарометру, водећа је Унија (ЦДУ/ЦСУ) са 29% подршке. Следи АфД са 21%, док је СПД на 15%. Зелени би освојили 14% гласова, док BSW и ФДП (по 4%) не би прешли цензус. Левица се налази на граници са 5% подршке.

Према истраживању Forschungsgruppe Wahlen: ЗДФ-Политбарометер, бивша "семафор коалиција", коју су чинили СПД, Зелени и ФПД, након нових избора неће бити могућа.

Могуће коалиције, према најновијим анкетама о могућим резултатима избора 23. фебруара, изгледају овако:

Велика коалиција: ЦДУ/ЦСУ СПД
Црно-зелена коалиција: ЦДУ/СДУ Зелени
Црвено-зелена коалиција: СПД Зелени
Коалиција "Кенија": ЦДУ/СДУ СПД Зелени
Црвено-црвено-зелена коалиција: СПД Зелени Левица
Математички су могуће су и многе друге коалиције, али су нереалне. Од партијске конференције 2018. године, на пример, на ЦДУ се примењује "резолуција о некомпатибилности". То значи да странка искључује коалиције и сличне облике сарадње са АфД-ом и Левицом. Поред ЦДУ и ЦСУ, СПД, Зелени, ФДП и Левица такође не желе да раде са АфД, према споразуму закљученом крајем децембра 2024. године.

С обзиром на те политичке принципе, рекло би се да АфД, без обзира на то што је пројектовано да ће бити на другом месту по броју освојених гласова, неће успети да направи коалицију с којом би преузела власт у Немачкој, већ да ће постати убедљиво најјача опозициона странка чији ће се глас сада чути много јаче него претходних година.

Анкета је обухватила и питање новог савезног канцелара, које је показало да највише Немаца (30%) сматра да че то место припасти Фридриху Мерцу из СДУ. На другом месту је Роберт Хабек из Зелених (24%), а тек на трећем актуекни канцелар Олаф Шолц (20%), док је четврта Алис Вајдел (13).

Да ли ће то имати значаја за изборе 2029. године зависиће не само од тога, већ и од резултата власти коалиције која ће после ових избора владати најмоћнијом и најбогатијом европском државом.

Србија Данас/Телеграф