Све отворенији сукоб Израела и Ирана: Ракетне салве лете с обе стране, регион на прагу катастрофе

Блиски исток ушао је у нову, опаснију фазу након што је Израел извео досад највећи ваздушни напад на Иран, а Техеран узвратио салвом балистичких пројектила према израелској територији. Сирене у Тел Авиву и Јерусалиму натерале су становнике у склоништа док су се на небу сударали пресретачи и иранске ракете, а у самом Техерану одјекивале су експлозије у близини аеродрома Мехрабад, који се налази тик уз комплекс државног врха. Израел тврди да је већину од око стотину испаљених пројектила пресрео, али неколико их је ипак погодило густо насељена подручја, усмртивши најмање једну особу и ранивши десетине.

Мета израелске офанзиве, према званичном саопштењу, били су „командни центри, војни лабораторије и кључни научници” повезани са иранским нуклеарним програмом. Посебну пажњу привукла су подземна постројења Натанз и Фордо, која Техеран годинама представља као доказ технолошке самодовољности, а Запад као претњу. Директор ИАЕА Рафаел Гроси изјавио је пред Саветом безбедности УН да је надземни пилот-погон у Натанзу потпуно уништен, док се размере штете на осталим локацијама још процењују.

Иран је готово тренутно одговорио "стотинама" пројектила средњег домета, тврдећи да се ради о мери примереној степену израелске агресије. У Тел Авиву је погођен небодер у центру града, а у предграђу Рамат Гана једна стамбена зграда сравњена је са земљом. Америчка војска - чији су бродови и системи противваздушне одбране распоређени широм региона - признала је да је помогла у обарању дела иранске салве, што је Техеран протумачио као директно саучесништво Вашингтона у нападу на иранску територију.

Утакмица дипломатије и барута додатно се закомпликовала изјавом портпарола иранског Министарства спољних послова да је "дијалог постао бесмислен". Шеста рунда преговора о контроли иранског обогаћивања уранијума, заказана за недељу у Мускату, сада виси о концу. Док администрација Доналда Трампа и даље поручује да "није касно за договор", ирански изасланици истичу да не могу преговарати док "цео свет гледа како Израел некажњено бомбардује наш суверенитет".

Иза кулиса размене ватре води се и информациони рат о правим мотивима Јерусалима. Стратези блиски израелској влади отворено сугеришу да је циљ кампање "стварање услова" у којима би ирански народ сам довео у питање легитимитет теократске власти. Премијер Бењамин Нетањаху је у видео-поруци, алудирајући на промене у Либану и Сирији, поручио Иранцима да је "дан вашег ослобођења близу". Део западних аналитичара сматра да таква реторика одражава наду у пукотине у режиму, али подсећају да је иранско друштво, упркос незадовољству, и даље дубоко сумњичаво према било каквој израелској иницијативи.

С друге стране, војни стручњаци упозоравају на границе искључиво оружаног приступа. Чак и високи израелски званичници признају да се "нуклеарни програм не може уништити бомбама", већ евентуално одложити и присилити Техеран на нову рунду уступака. Кључни проблем за Израел остаје распоред иранских центрифуга у дубоким, разасутим бункерима — логистички изазов који би, по многима, захтевао амерички фронт далеко шири од садашње улоге противракетног штита.

Регионална димензија сукоба додатно компликује ситуацију. Хамас и Хезболах, већ девастирани вишемесечним израелским операцијама, тренутно нису у стању да пруже пуну подршку Техерану, али њихове ослабљене структуре и даље могу запалити пограничне фронтове. Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати - некада тихи подржаваоци израелских тврдолинијаша - сада страхују од економског цунамија ако Персијски залив постане следеће ратиште, док Анкара балансира између осуде и реалполитичког калкулисања.

На глобалној сцени, Савет безбедности УН синоћ је одржао ванредну седницу чија се реторика свела на већ виђене блокаде: западне силе бране „право Израела на самоодбрану”, Русија и Кина говоре о "неприхватљивом кршењу Повеље". Али бројке су неумољиве - ирански амбасадор тврди да је у нападима погинуло 78 људи, међу њима и високи официри Револуционарне гарде, док је рањено више од 320 цивила и војника. Израел те наводе одбацује као "пропаганду", наглашавајући да су циљеви били искључиво војни.

Шта следи? Из Тел Авива поручују да је петак био тек прва фаза "дуготрајног процеса", а из Техерана да "нигде у Израелу неће бити сигурно" ако се офанзива настави. Док свет прати путање пројектила и број погођених зграда, можда је пресудније оно што се догађа за преговарачким столом који се још држи на ивици пуцања. Ако Мускат падне, Блиски исток могао би да се нађе у спирали у којој се дипломатија више не мери саопштењима, већ дометом ракетних мотора.

Сада је питање колико се овај сукоб може проширити. Наравно, све ће зависити од тога колико ће трајати. Ако се ситуација нагло не смири, цео Блиски исток може бити увучен, а могуће и шире - америчке снаге су и даље присутне, а већ се и из Европе чују поруке да ће можда бити потребно "бранити Израел".

Извор: Србија Данас/Адванце.хр