Sve otvoreniji sukob Izraela i Irana: Raketne salve lete s obe strane, region na pragu katastrofe

Bliski istok ušao je u novu, opasniju fazu nakon što je Izrael izveo dosad najveći vazdušni napad na Iran, a Teheran uzvratio salvom balističkih projektila prema izraelskoj teritoriji. Sirene u Tel Avivu i Jerusalimu naterale su stanovnike u skloništa dok su se na nebu sudarali presretači i iranske rakete, a u samom Teheranu odjekivale su eksplozije u blizini aerodroma Mehrabad, koji se nalazi tik uz kompleks državnog vrha. Izrael tvrdi da je većinu od oko stotinu ispaljenih projektila presreo, ali nekoliko ih je ipak pogodilo gusto naseljena područja, usmrtivši najmanje jednu osobu i ranivši desetine.

Meta izraelske ofanzive, prema zvaničnom saopštenju, bili su „komandni centri, vojni laboratorije i ključni naučnici” povezani sa iranskim nuklearnim programom. Posebnu pažnju privukla su podzemna postrojenja Natanz i Fordo, koja Teheran godinama predstavlja kao dokaz tehnološke samodovoljnosti, a Zapad kao pretnju. Direktor IAEA Rafael Grosi izjavio je pred Savetom bezbednosti UN da je nadzemni pilot-pogon u Natanzu potpuno uništen, dok se razmere štete na ostalim lokacijama još procenjuju.

Iran je gotovo trenutno odgovorio "stotinama" projektila srednjeg dometa, tvrdeći da se radi o meri primerenoj stepenu izraelske agresije. U Tel Avivu je pogođen neboder u centru grada, a u predgrađu Ramat Gana jedna stambena zgrada sravnjena je sa zemljom. Američka vojska - čiji su brodovi i sistemi protivvazdušne odbrane raspoređeni širom regiona - priznala je da je pomogla u obaranju dela iranske salve, što je Teheran protumačio kao direktno saučesništvo Vašingtona u napadu na iransku teritoriju.

Utakmica diplomatije i baruta dodatno se zakomplikovala izjavom portparola iranskog Ministarstva spoljnih poslova da je "dijalog postao besmislen". Šesta runda pregovora o kontroli iranskog obogaćivanja uranijuma, zakazana za nedelju u Muskatu, sada visi o koncu. Dok administracija Donalda Trampa i dalje poručuje da "nije kasno za dogovor", iranski izaslanici ističu da ne mogu pregovarati dok "ceo svet gleda kako Izrael nekažnjeno bombarduje naš suverenitet".

Iza kulisa razmene vatre vodi se i informacioni rat o pravim motivima Jerusalima. Stratezi bliski izraelskoj vladi otvoreno sugerišu da je cilj kampanje "stvaranje uslova" u kojima bi iranski narod sam doveo u pitanje legitimitet teokratske vlasti. Premijer Benjamin Netanjahu je u video-poruci, aludirajući na promene u Libanu i Siriji, poručio Irancima da je "dan vašeg oslobođenja blizu". Deo zapadnih analitičara smatra da takva retorika odražava nadu u pukotine u režimu, ali podsećaju da je iransko društvo, uprkos nezadovoljstvu, i dalje duboko sumnjičavo prema bilo kakvoj izraelskoj inicijativi.

S druge strane, vojni stručnjaci upozoravaju na granice isključivo oružanog pristupa. Čak i visoki izraelski zvaničnici priznaju da se "nuklearni program ne može uništiti bombama", već eventualno odložiti i prisiliti Teheran na novu rundu ustupaka. Ključni problem za Izrael ostaje raspored iranskih centrifuga u dubokim, razasutim bunkerima — logistički izazov koji bi, po mnogima, zahtevao američki front daleko širi od sadašnje uloge protivraketnog štita.

Regionalna dimenzija sukoba dodatno komplikuje situaciju. Hamas i Hezbolah, već devastirani višemesečnim izraelskim operacijama, trenutno nisu u stanju da pruže punu podršku Teheranu, ali njihove oslabljene strukture i dalje mogu zapaliti pogranične frontove. Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati - nekada tihi podržavaoci izraelskih tvrdolinijaša - sada strahuju od ekonomskog cunamija ako Persijski zaliv postane sledeće ratište, dok Ankara balansira između osude i realpolitičkog kalkulisanja.

Na globalnoj sceni, Savet bezbednosti UN sinoć je održao vanrednu sednicu čija se retorika svela na već viđene blokade: zapadne sile brane „pravo Izraela na samoodbranu”, Rusija i Kina govore o "neprihvatljivom kršenju Povelje". Ali brojke su neumoljive - iranski ambasador tvrdi da je u napadima poginulo 78 ljudi, među njima i visoki oficiri Revolucionarne garde, dok je ranjeno više od 320 civila i vojnika. Izrael te navode odbacuje kao "propagandu", naglašavajući da su ciljevi bili isključivo vojni.

Šta sledi? Iz Tel Aviva poručuju da je petak bio tek prva faza "dugotrajnog procesa", a iz Teherana da "nigde u Izraelu neće biti sigurno" ako se ofanziva nastavi. Dok svet prati putanje projektila i broj pogođenih zgrada, možda je presudnije ono što se događa za pregovaračkim stolom koji se još drži na ivici pucanja. Ako Muskat padne, Bliski istok mogao bi da se nađe u spirali u kojoj se diplomatija više ne meri saopštenjima, već dometom raketnih motora.

Sada je pitanje koliko se ovaj sukob može proširiti. Naravno, sve će zavisiti od toga koliko će trajati. Ako se situacija naglo ne smiri, ceo Bliski istok može biti uvučen, a moguće i šire - američke snage su i dalje prisutne, a već se i iz Evrope čuju poruke da će možda biti potrebno "braniti Izrael".

Izvor: Srbija Danas/Advance.hr