СВИ ЋЕ ПОЧЕТИ ДА ГА ИМИТИРАЈУ: Ефекат победе Олафа Шолца би могла лоше да се одрази на Европу, ево и због чега!
Ако Олаф Шолц постане канцелар после тесне победе на изборима у Немачкој, постоји могућност да прогресивци широм Европе почну да га имитирају.
Немачки избори су много више од краја ере Ангеле Меркел. Иако ће резултирати још једном центристичком коалиционом владом, ту владу не би требало подвести под "опет исто" јер неће бити иста, а лекције и политичке последице нове власти ће се осетити у целој Европи.
Чак и без Ангеле Меркел на челу, Немачка је европска економска сила и главни регионални играч. То се неће променити. Међутим, како ниједна странка није прикупила више од 26 посто гласова на изборима прошле недеље, немачка политика је склизнула у нови, исцепканији политички систем.
УКРАЈИНА ПРЕТИ РУСИЈИ: Кијев спреман да зада ОЗБИЉНЕ ПРОБЛЕМЕ Москви
АМЕРИЧКОЈ ВЛАДИ ПРЕТИ ЗАТВАРАЊЕ! САД без договора о буџету - милионима плате висе о концу
Први пут ће владу предводити трочлана коалиција уместо досадашње, тако познате двостраначке.
Нову владу ће, највероватније, предводити социјалдемократа Олаф Шолц. Али странке на које ће морати да се ослони - Зелени и економски либералне Слободне демократе (ФПД) ће се жестоко цењкати са њим.
Краткорочно, пише колумниста Гардијана, може се очекивати вишенедељна политичка парализа у Берину, и то у тренутку када Немаћка преузима председаваје Г7. На ширем плану, поставља се питање да ли ће Немачка задржати место "сидра" и "судије" Европске уније, какво је имала под Меркеловом. Француска можда ту види прилику да се представи као вођа Европе.
За неке ће оживљавање социјалдемократа (СПД) бити најупечатљивији резултат избора. На крају крајева, Шолц је успео да заустави наизглед незаустављиво пропадање главне немачке и европске партије левог центра. СПД је са 41 посто подршке колико су имали 1998. године на 21 посто 2017. Резултат од 26 посто показао је значајно побољшање у свим деловима некадашње Источне Немачке.
Да ли то значи да су извештаји о смрти социјалдемократске политике претерани, пита се колумниста Мартин Кетл и одговара: На неки начин, јесу.
Ако Шолц постане канцелар, придружиће се групи шефова држава који потичу из странака левог центра: Шведске, Данске, Финске, Шпаније, Португалије, могло би се рећи Француске и потенцијално Норвешке. Његов скор, као СПД лидера и пре тога генерално успешног градоначелника Хамбурга, указује на то да Шолца не треба одбацити као неког ко је континуитет политике Ангеле Меркел.
Па ипак, освајање једва четвртине гласова нико не може да доживи као тријумф. То је директан резултат континуираног распивања изборне подршке и све слабије укорењеног политичког идентитета, што је карактеристика многих постиндустријских демократија, нарочито оних са пропорционалним бирачким системима.
На много начина, најневероватнији аспект немачких изборних резултата била је еклипса ЦДУ/ЦСУ, хришћанских демократа. Меркелина странка никад мање гласова није добила - 24 посто. Изгубили су подршку у сваком делу Немачке.
ЦДУ и њихов баварски партнер СЦУ су, више него очигледно, били шокирани. Чак је у самом Меркелином округу на Балтику, СПД прикупио више гласова.
Исто је било и у округима њене првобитне кандидаткиње за канцелара, Анегрет Камп-Каренбауер, министра економије Питера Алтмајера, шефице Кабинета Хелге Браун.ЦДУ кандидату за наследника Ангеле Меркел, Армину Лашету је предложено да се повуче са свог положаја у држави Северна Рајна-Вестфалија.
Имајући у виду доминацију ЦДУ/ЦСУ у послератној немачкој политици, појачану после уједињења под Хелмутом Колом 1990. године, овакво одбацивање је прилично шокантно. Па ипак, пише Кетл, то је одраз онога што проживљавјау наизглед непомичне странке десног центра свуда у Европу, од француских галиста до италијанских демохришћана.
Упркос томе, не сме се погрешно схватити колапс ЦДУ/ЦСУ. Постало је уврежено да је ропаст странака левог и десног центра резултат неуспелих политика које су довеле до успона десничарских нативиста. То се дефинитивно није догодило у Немачкој.
Ултрадесничарска Алтернатива за Немачку, уместо да се "омрси" од пада ЦДУ, и сама је пала за 2,3 посто. Левица је прошла још горе, изгубивш готово половину гласова и места и склизнувши још више на маргине. Уместо тога, бирачи левог центра, који су остали без много илузија, окренули су се ка центру - СПД, Зеленијма и ФДП, а не ка екстремима.
Закљућак је да немачки бирачи желе боље и прогресивније центристичко решење од оног које нуде наследници Меркелове. То није ни чудно ни погрешно и Немачка није сама у томе.
Европа је пуна земаља са латентном или стварном већином за мање хегемонистички прогресивизам него што су масовне странке из индустријске прошлости покушавале да подрже. Британија је, како је Гордон Браун овог месеца убедљиво тврдио, једна од њих. Ако се Шолц покаже као вешт политички вајар који може да оживи и обликује већину која излази из блока изборног мермераа његове земље, откриће да има много жељних имитатора.
