“Тата, тата, хајдемо да гледамо дивљаке!" У срцу Европе донедавно постојали људски зоо вртови! (ФОТО/ВИДЕО)
Не тако давно, у Бриселу је 1958. године још увек радио последњи "људски зоолошки врт"
И као што данас одведете децу да гледају мајмуне, тигрове и лавове, тада је хиљаде посетилаца буљило у полуголе Афроамериканце који су терани да глођу кости како би били уверљиви "људождери", хранило индијанску децу која су приказивана као "чуда природе" и подсмевало се читавим породицама из Азије и Јужног Пацифика које су у ограђеним просторима који су представљали њихова "природна станишта".
ЛОВЦУ СЕ ИЗГУБИО СВАКИ ТРАГ: Спасилачке снаге одмах на терену (ФОТО/ВИДЕО)
ДИРЉИВА ПРИЧА ИЗ БОЛНИЦЕ ОБИШЛА ЦЕО СВЕТ: Дека (90) шапнуо лекару речи које уливају наду (ФОТО)
"ОВО ЈЕ НОВА МЕРА ЗА ЦЕЛО ДРУШТВО" Не идите у теретане, не идите у библиотеке
А Брисел није био једини град са оваквом "атракцијом". Реч је била о остацима праксе која је у развијеним земљама Европе 19. и 20. века била свакодневица.
Сматра се да је прву изложбу "дивљака" направио Кристофер Колумбо када је у Шпанском краљевском суду 1492. године изложио шест Индијанаца које је заробио на свом путовању у Америку. Први познати "Људски зоолошки врт" у Европи отворен је у Ватикану у 16. веку када је кардинал Хиполитус Медичи јавно показао своју "колекцију" Индијанаца, Маора и других "егзотичних" живих експоната.
Европљанима се забава изгледа веома допала јер су овакве приредбе постале масовне, па се на милионе гледалаца окупљало да гледа “дивљаке” у зоолошким вртовима и циркусима широм старог континента – од Лондона и Барселоне, до Брисела и Рима.
Своју највећи популарност овај нехумани вид забаве доживео је у 19. веку. Остао је забележен податак да је само "изложба" у Варшави привукла скоро 300.000 посетилаца током ’80-их година 19. века.
Обе Светске изложбе организоване у Паризу 1878. и 1889. године садржале су и "село црнаца" ("Негро Village"). Преко 28 милиона људи дошло је да види око 400 урођеника из Африке који су држани у кавезима и као такви представљали велику атракцију Сајма.
Неки од "извођача" били су плаћени. Углавном је реч била о читавим породицама доведеним из колонија из Африке које су тако покушавале да се прехране. Ипак, било је и случајева чистог ропства! Деца и жене ретко су плаћани, а нешто новца могли су да очекују једино мушкарци.
Како је искоришћавање људи приказано као "упознавање других култура"?
Ако би неко и помислио да овакав третман људских бића није хуман, ту су били водећи светски "научници" да их разувере и оправдају постојање "вртова". Наиме, "људски примерци" и "живи музеји" користили су масовно у сврхе колонијалистичке пропаганде и научних теорија о такозваним “расним хијерархијама” тј. супериорности белих "цивилизованих" људи у односу на "дивљаке".
Длакава жена из Лаоса, позната као Крао, тако је била изложена крајем 19. века као “карика која недостаје” између човека и орангутана, а 1906. пигмеј Ото Бенг био је изложен у кавезу за мајмуне у њујоршком зоолошком врту у Бронксу. Многи “експонати” умирали су од болести и исцрпљености.
Постојање “људских вртова” правдано је и упознавањем других култура и људи, али нико никада није спомињао однос и третман који су у њима имали имали “експонати”.
Чак и када су били плаћени, ови људи живели су у изолованим објектима обично везаним за врт (или изложбу). Многи од њих жалили су се на лош смештај и строга ограничења, али и злостављање. Током трајања програма довођени су у своја “села” где је требало да изводе унапред договорене плесове или симулирају свој “свакодневни живот”.
- Ако нису реаговали, посетиоци су бацали новац или банане преко ограде - записао је један новинар који је посетио изложбу у Белгији 1958.
До пада интересовања за ова морбидна места дошло је ’30-их година 20. века, али не толико због раста свести о погрешности читавог концепта већ пре због тога што су масе нашле нови извор забаве – биоскопе!
Последњи “људски зоолошки врт” затворен је у Бриселу 1958. године након што су се унајмљени “глумци” доведени из Конга побунили због лоших услова и јер нису више желели да “играју дивљаке”. Многи од њих спаковали су породице и вратили се кући, па је управа Сајма била принуђена да затвори тај део изложбе.
Конго је 1960. изборио независност од Белгије, а како је и интересовање за овај вид “забаве” опао, људски зоолошки вртови пали су у заборав.
У тексту је један аматерски краткометражни филм настао управо на основу фотографије девојчице са Сајма 1958.