Техеран гори: Милиони на улицама, насиље и политички слом, а режим запретио силом - Путин дигао руке од још једног савезника?

Током последњих неколико година Ирање био поприште више народних побуна, које су се разликовале по обиму и захтевима. Ипак, актуелни талас масовних протеста, који је захватио земљу крајем 2025. године, многи виде као онај који би заиста могао да сруши аутократски режим у Техерану.

Највећи и најнасилнији протести последњих година

Демонстрације одржане 8. јануара биле су највеће у последњих неколико година и знатно насилније од ранијих протеста. Запаљено је више зграда, док су демонстранти јасно артикулисали своје захтеве - међу паролама се чуло и "Смрт Алију Хамнеију".

Врховни вођа Ирана, ајатолах Али Хамнеи, реаговао је оштро. У видео-обраћању 9. јануара поручио је да ће угушити неслагање, док су власти у међувремену увеле потпуни прекид интернета у земљи.

Вашингтон прети, Москва посматра

Развој догађаја у Ирану помно прате и Русија и Сједињене Државе. Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да би Иран могао да буде "веома снажно погођен" уколико режим отвори ватру на демонстранте.

Русија, с друге стране, засад ћути. Москва је главни снабдевач Техерана оружјем, док је Иран Русији испоручивао борбене дронове "шахед". Савезништво две земље додатно је учвршћено након што је Русија 2022. покренула рат у Украјини.

Ипак, пад венецуеланског лидера Николаса Мадура прошле седмице показао је да Москва има ограничене могућности да спасе своје савезнике.

- Руски председник Владимир Путин већ је изгубио Сирију, а сада губи и Венецуелу - рекао је Оли Руохомаки, стручњак за Блиски исток из Финског института за међународне односе.

На грађанима Ирана је да одлуче да ли ће Хамнеијев режим бити следећи на тој листи.

Како су протести почели и ескалирали

Актуелни протести започели су 28. децембра. Непосредни повод били су висока инфлација и драстичан пад вредности иранског ријала. Међутим, демонстрације су се брзо политизовале, а захтеви су се свели на смену Хамнеија.

Географски обим протеста у савременој историји Ирана је без преседана - демонстрације су избиле у више од 100 градова и места, а десетине, па и стотине хиљада људи изашле су на улице. Дошло је до сукоба са снагама безбедности и паљења државних објеката.

Врхунац протеста забележен је 8. јануара, када је масовност додатно порасла, што је навело власти да искључе интернет.

Улога Резе Пахлавија

Посебан подстицај протестима био је позив на акцију Резе Пахлавија, сина последњег иранског шаха Мохамеда Резе Пахлавија, који је свргнут током Исламске револуције 1979. године. Пахлави, који се залаже за демократију и људска права, за многе у Ирану представља фигуру уједињења, а поједини демонстранти чак позивају на обнову династије Пахлави.

Иранска опозиција проценила је да су протести 8. јануара окупили милионе људи широм земље и тврди да су то највеће демонстрације од 1979. године.

Серхиј Данилов, стручњак из Украјинског удружења за блискоисточне студије, оспорио је те процене, наводећи да су протести из 2009. године, поводом намештених избора, вероватно били масовнији.

Према подацима организације Иран Хуман Rights, током протеста су убијена најмање 62 демонстранта, стотине их је рањено, а више од 2.000 људи је ухапшено.

Може ли режим да падне?

Руохомаки сматра да су протести "без преседана по обиму", јер се први пут не одвијају само у великим градовима, већ и у руралним подручјима.

- Осећај у ваздуху подсећа на Арапско пролеће које је почело у Тунису 2010. године. Протести се шире - рекао је он.

Данилов оцењује да су ови протести опаснији по режим него претходни, јер им је циљ рушење власти, а не козметичке промене. Он истиче и да учествује више друштвених група, те да су демонстранти спремнији на насиље као одговор на репресију власти.

- Верујем да је вероватноћа колапса режима већа од 50 одсто - рекао је Данилов.

С друге стране, Дејвид Батер из лондонског Четам Хауса упозорава да је режим ослабљен, али да и даље располаже снажним репресивним апаратом и јаким унутрашњим безбедносним снагама.

- Вероватно ће покушати да издржи притисак и понуди одређене уступке - каже он.

Александер Палмер из Центра за стратешке и међународне студије сматра да протести могу срушити режим, али да су шансе и даље на страни власти.

- Комбинација економских и безбедносних криза чини режим крхкијим, али је он у прошлости показао изузетну отпорност - истакао је Палмер.

Могућа страна интервенција

Трамп је 8. јануара поново запретио да ће Иран "веома снажно погодити" уколико демонстранти буду убијани, остављајући отворену могућност интервенције.

Данилов сматра да би уништење седишта безбедносног апарата, од стране САД или Израела, могло да изазове распад владиних снага. Руохомаки, међутим, упозорава да је "венецуелански сценарио" много теже применити у Ирану због бројних логистичких разлога.

Џејми Ши, аналитичар за безбедност из Четам Хауса, оцењује да би додатни удари на иранске војне објекте могли да окупе грађане око режима и скрену пажњу са протеста на спољну претњу.

Русија и судбина иранског савезника

Важан фактор у целој једначини остаје Русија, један од главних иранских савезника. Последњих година руски утицај на Блиском истоку слаби, нарочито након што је Израел нанео тешке ударце иранској мрежи савезника и уништио велики део иранске противваздушне одбране и оштетио нуклеарна постројења у јуну 2025. године.

Русија је додатно изгубила утицај падом режима сиријског председника Башара ал Асада 2024. године. Батер сматра да би евентуални пад Хамнеијевог режима био негативан за Москву - губитак савезника, проблеми у снабдевању оружјем и могући економски удари, посебно у сектору нафте.

Руохомаки оцењује да је мало вероватно да ће Русија помоћи Ирану у гушењу протеста, али да би могла понудити азил, као што је то учинила Асаду.

- Русија није спасила Асада. Није спасила Мадура. Иран не може да рачуна на Путина, јер је њихово партнерство искључиво трансакционе природе - закључио је он.

Извор: Србија Данас/Kyiv Индепендент