Тихи рат у позадини: Европа тражи како да узврати Трампу због Гренланда, једна опција би САД бацила на колена

Иако би војни сукоб између Сједињених Америчких Држава (САД) и било које европске силе вероватно био један од најкраћих ратова у историји, постоје и други начини на које савезници Гренланда могу да се одупру Трампу у случају да одбије да компромис, пише бриселски лист "Политико".

Најважнија тачка притиска је обимна мрежа војних база у региону, које САД користе, геополитичким речником, за пројектовање америчке моћи далеко од домовине - у Африци и посебно на Блиском истоку. Зашто САД и даље треба да имају приступ тим базама или да добијају подршку од савезничких морнарица, ваздухопловства или обавештајних служби, ако покушају да присвоје суверену територију НАТО чланице попут Данске?

Питање је толико осетљиво да се дипломате труде да га држе подаље од главних дебата између влада у салама за састанке на врху ЕУ или НАТО-а. Ипак, пет званичника и дипломата потврдило је за "Политико" да се о веома осетљивој теми како узвратити Трампу приватно расправља широм континента.

Поред војних ресурса Европе, САД се ослањају на Европу као кључног трговинског партнера, а европске владе троше милијарде долара годишње на куповину америчког наоружања. Све ово пружа потенцијални притисак ако европски купци одлуче да престану да купују у САД.

Главни ризик, наводе неки званичници, јесте да би овакво директно изазивање могло брзо да ескалира у потпуни раскид трансатлантских односа. Други тврде да је савез све токсичнији под Трампом и да Европа мора да крене даље.

Лакши или тежи начин

Најближе што је неки лидер дошао до упозорења на одмазду биле су криптичне изјаве председника Француске Емануела Макрона.

- Не потцењујемо изјаве о Гренланду. Ако би суверенитет европске и савезничке државе био угрожен, последице би биле без преседана. Француска прати ситуацију с највећом пажњом и деловаће у пуној солидарности с Данском - рекао је Макрон својим министрима ове недеље.

Његово суптилно упозорење стигло је док су министри спољних послова Данске и Гренланда започели разговоре с Трамповом администрацијом у Вашингтону у потрази за компромисом око судбине острва са 57.000 становника.

Након разговора у среду са америчким потпредседником Џеј Ди Венском и државним секретаром Марком Рубијом, дански министар спољних послова Ларс Локе Расмусен покушао је да делује оптимистично, али је признао да договор није на видику.

- Председник жели да завлада Гренландом. Због тога и даље имамо темељни неспоразум - рекао је Расмусен за медије.

Европске дипломате, који су желеле да остану анонимне, рекле су да се у престоницама води дискусија о томе како да се супротставе Трампу. Једноставније опције укључују:

1. одлагање одлука
2. лобирање код републиканских званичника у Вашингтону
3. слање савезничких трупа на Гренланд
4. па чак и кампању у америчким медијима

Али појавила се и могућност прекида подршке америчким војним распоређивањима, укључујући и радикалне предлоге да се поврати контрола над америчким базама, рекао је један дипломата.

Зашто нико не говори јавно супротстављању Трампу

Међутим, признаје, нико не жели да јавно говори о томе. Главни разлог је што Европљани сматрају да је америчка подршка кључна за обезбеђивање безбедносних гаранција Украјини у оквиру било ког мировног споразума с Русијом.

Истовремено, многи савезници једноставно не могу да замисле свет у којем САД освајају Гренланд употребном војне силе.

Још један европски званичник потврдио је да владе разматрају како ефикасно да узврате на америчке територијалне захтеве. Тренутно, Европљани психички нису спремни за врсту ескалације коју би таква одмазда изазвала.

Унутар НАТО-а - где је свака дискусија о кажњавању Американаца углавном забрањена - неки истичу да би то био мач са две оштрице.

- Коришћење база као адута за притисак, а то је могуће, резултовало би узајамном штетом. Европа би додатно изгубила безбедносне гаранције... а САД би изгубиле своју највреднију платформу за операције у иностранству - рекао је један НАТО дипломата.

Које базе има САД у Европи

До 2024. САД су имале 31 сталну базу и 19 других војних локација широм Европе у оквиру Европске команде САД. То укључује најмање 67.500 активних војника, према најновијим подацима Министарства одбране САД, при чему је највећи део стациониран у Немачкој, Италији и Великој Британији. Међу њима су и:

• највећа НАТО база у Европи у Рамштајну (Немачка), кључна лансирна рампа за америчке операције на Блиском истоку и у Африци
• ваздухопловне базе у Британији - Лејкенхит и Милденхол - које заједно могу имати око 3.000 војника
• ваздухопловна база Авијано у Италији која је кључно чвориште ваздухопловних снага НАТО-а

Бен Хоџис, бивши командант америчких трупа у Европи, рекао је да су те базе "од суштинског значаја за приправност и омогућавање (Америци) глобалног стратешког домета". Приморавање Американаца да напусте те локације имало би "катастрофалан" ефекат на америчке операције, додао је Хоџис.

Али то није једини европски адут. Вашингтон би такође изгубио око "половине" својих капацитета за размену обавештајних података у случају прекида сарадње, навео је, док би континент могао и да престане да купује америчко оружје. У 2024. години Европа је одобрила могуће уговоре између влада у вредности од 76 милијарди долара - више од половине укупне светске америчке производње оружја.

Опасна дистракција

И поред свих аларма због Трампових намера према Гренланду, ово није највећи безбедносни приоритет за ЕУ или Британију. Док су се земље попут Немачке, Шведске, Британије и Француске обавезале да пошаљу војно особље на острво као знак подршке, друге брину да спор представља опасну дистракцију од главног задатка - одбране Украјине од Русије.

Без америчких сигурносних гаранција, дипломате признају да ће бити немогуће одвратити руског лидера Владимира Путина од поновног напада на Украјину, па је тренутно умиривање Трампа приоритет, чак и ако савез неће трајати заувек.

Извор: Србија Данас/Блиц/Политицо