Tihi rat u pozadini: Evropa traži kako da uzvrati Trampu zbog Grenlanda, jedna opcija bi SAD bacila na kolena

Iako bi vojni sukob između Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i bilo koje evropske sile verovatno bio jedan od najkraćih ratova u istoriji, postoje i drugi načini na koje saveznici Grenlanda mogu da se odupru Trampu u slučaju da odbije da kompromis, piše briselski list "Politiko".

Najvažnija tačka pritiska je obimna mreža vojnih baza u regionu, koje SAD koriste, geopolitičkim rečnikom, za projektovanje američke moći daleko od domovine - u Africi i posebno na Bliskom istoku. Zašto SAD i dalje treba da imaju pristup tim bazama ili da dobijaju podršku od savezničkih mornarica, vazduhoplovstva ili obaveštajnih službi, ako pokušaju da prisvoje suverenu teritoriju NATO članice poput Danske?

Pitanje je toliko osetljivo da se diplomate trude da ga drže podalje od glavnih debata između vlada u salama za sastanke na vrhu EU ili NATO-a. Ipak, pet zvaničnika i diplomata potvrdilo je za "Politiko" da se o veoma osetljivoj temi kako uzvratiti Trampu privatno raspravlja širom kontinenta.

Pored vojnih resursa Evrope, SAD se oslanjaju na Evropu kao ključnog trgovinskog partnera, a evropske vlade troše milijarde dolara godišnje na kupovinu američkog naoružanja. Sve ovo pruža potencijalni pritisak ako evropski kupci odluče da prestanu da kupuju u SAD.

Glavni rizik, navode neki zvaničnici, jeste da bi ovakvo direktno izazivanje moglo brzo da eskalira u potpuni raskid transatlantskih odnosa. Drugi tvrde da je savez sve toksičniji pod Trampom i da Evropa mora da krene dalje.

Lakši ili teži način

Najbliže što je neki lider došao do upozorenja na odmazdu bile su kriptične izjave predsednika Francuske Emanuela Makrona.

- Ne potcenjujemo izjave o Grenlandu. Ako bi suverenitet evropske i savezničke države bio ugrožen, posledice bi bile bez presedana. Francuska prati situaciju s najvećom pažnjom i delovaće u punoj solidarnosti s Danskom - rekao je Makron svojim ministrima ove nedelje.

Njegovo suptilno upozorenje stiglo je dok su ministri spoljnih poslova Danske i Grenlanda započeli razgovore s Trampovom administracijom u Vašingtonu u potrazi za kompromisom oko sudbine ostrva sa 57.000 stanovnika.

Nakon razgovora u sredu sa američkim potpredsednikom Džej Di Venskom i državnim sekretarom Markom Rubijom, danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen pokušao je da deluje optimistično, ali je priznao da dogovor nije na vidiku.

- Predsednik želi da zavlada Grenlandom. Zbog toga i dalje imamo temeljni nesporazum - rekao je Rasmusen za medije.

Evropske diplomate, koji su želele da ostanu anonimne, rekle su da se u prestonicama vodi diskusija o tome kako da se suprotstave Trampu. Jednostavnije opcije uključuju:

1. odlaganje odluka
2. lobiranje kod republikanskih zvaničnika u Vašingtonu
3. slanje savezničkih trupa na Grenland
4. pa čak i kampanju u američkim medijima

Ali pojavila se i mogućnost prekida podrške američkim vojnim raspoređivanjima, uključujući i radikalne predloge da se povrati kontrola nad američkim bazama, rekao je jedan diplomata.

Zašto niko ne govori javno suprotstavljanju Trampu

Međutim, priznaje, niko ne želi da javno govori o tome. Glavni razlog je što Evropljani smatraju da je američka podrška ključna za obezbeđivanje bezbednosnih garancija Ukrajini u okviru bilo kog mirovnog sporazuma s Rusijom.

Istovremeno, mnogi saveznici jednostavno ne mogu da zamisle svet u kojem SAD osvajaju Grenland upotrebnom vojne sile.

Još jedan evropski zvaničnik potvrdio je da vlade razmatraju kako efikasno da uzvrate na američke teritorijalne zahteve. Trenutno, Evropljani psihički nisu spremni za vrstu eskalacije koju bi takva odmazda izazvala.

Unutar NATO-a - gde je svaka diskusija o kažnjavanju Amerikanaca uglavnom zabranjena - neki ističu da bi to bio mač sa dve oštrice.

- Korišćenje baza kao aduta za pritisak, a to je moguće, rezultovalo bi uzajamnom štetom. Evropa bi dodatno izgubila bezbednosne garancije... a SAD bi izgubile svoju najvredniju platformu za operacije u inostranstvu - rekao je jedan NATO diplomata.

Koje baze ima SAD u Evropi

Do 2024. SAD su imale 31 stalnu bazu i 19 drugih vojnih lokacija širom Evrope u okviru Evropske komande SAD. To uključuje najmanje 67.500 aktivnih vojnika, prema najnovijim podacima Ministarstva odbrane SAD, pri čemu je najveći deo stacioniran u Nemačkoj, Italiji i Velikoj Britaniji. Među njima su i:

• najveća NATO baza u Evropi u Ramštajnu (Nemačka), ključna lansirna rampa za američke operacije na Bliskom istoku i u Africi
• vazduhoplovne baze u Britaniji - Lejkenhit i Mildenhol - koje zajedno mogu imati oko 3.000 vojnika
• vazduhoplovna baza Avijano u Italiji koja je ključno čvorište vazduhoplovnih snaga NATO-a

Ben Hodžis, bivši komandant američkih trupa u Evropi, rekao je da su te baze "od suštinskog značaja za pripravnost i omogućavanje (Americi) globalnog strateškog dometa". Primoravanje Amerikanaca da napuste te lokacije imalo bi "katastrofalan" efekat na američke operacije, dodao je Hodžis.

Ali to nije jedini evropski adut. Vašington bi takođe izgubio oko "polovine" svojih kapaciteta za razmenu obaveštajnih podataka u slučaju prekida saradnje, naveo je, dok bi kontinent mogao i da prestane da kupuje američko oružje. U 2024. godini Evropa je odobrila moguće ugovore između vlada u vrednosti od 76 milijardi dolara - više od polovine ukupne svetske američke proizvodnje oružja.

Opasna distrakcija

I pored svih alarma zbog Trampovih namera prema Grenlandu, ovo nije najveći bezbednosni prioritet za EU ili Britaniju. Dok su se zemlje poput Nemačke, Švedske, Britanije i Francuske obavezale da pošalju vojno osoblje na ostrvo kao znak podrške, druge brinu da spor predstavlja opasnu distrakciju od glavnog zadatka - odbrane Ukrajine od Rusije.

Bez američkih sigurnosnih garancija, diplomate priznaju da će biti nemoguće odvratiti ruskog lidera Vladimira Putina od ponovnog napada na Ukrajinu, pa je trenutno umirivanje Trampa prioritet, čak i ako savez neće trajati zauvek.

Izvor: Srbija Danas/Blic/Politico