Трамп креће на "Дубоку државу": Ово су разлози за отварање тајних досијеа о политичким убиствима
Доналд Трамп, 47. председник САД, намерава да разоткрије заверу о убиству Џона Кенедија, а његови мотиви су личне природе и од великог значаја за америчку историју.
Трамп верује да је дошло време да се скине вео тајне са ових догађаја, упркос отпору обавештајних служби које се повезују са злочинима попут овог.
Званично, Ли Харви Освалд се и даље сматра јединим кривцем, али многи сматрају да је стварност далеко сложенија.
Поред Џона Кенедија, Трамп планира да разјасни и околности смрти његовог брата Роберта Кенедија, који је био на путу да постане председник, као и Мартина Лутера Кинга млађег, познатог борца за људска права.
На митингу 19. јануара у Вашингтону, Трамп је обећао својим присталицама да ће ова питања бити разјашњена. Ово није први пут да се обавезује на такве потезе – током свог првог мандата, већ је део докумената декласификовао.
Трамп је у више наврата истакао важност откривања истине о овим случајевима, укључујући и смрт Џефрија Епстајна, контроверзне личности повезане са америчком елитом. Такође је најавио могућност објављивања информација о НЛО-има, што показује ширину његових амбиција за транспарентност, али наглашава да ће разоткривање бити пажљиво спроведено како не би угрозило интересе земље.
Трамп има јасне циљеве у својој намери да разоткрије прљаве тајне америчке елите и обавештајних служби.
Према Сергеју Латишеву, Трамп жели да осигура сопствену безбедност и предупреди судбину претходних председника попут Џона Кенедија. Његов потез има три главна циља.
Први циљ је стварање преседана који би обезбедио да обавештајне службе, укључене у злочине, знају да њихова дела неће остати скривена. Разоткривањем ових тајни, Трамп жели да обесхрабри будуће злоупотребе моћи.
Други циљ је слабљење „дубоке државе“, која је, према његовом мишљењу, одговорна за многе провокације и покушаје дестабилизације, укључујући и нападе на њега током првог председничког мандата. Трамп жели да успостави ред кроз реформе и строге мере, укључујући чистке унутар система.
Трећи циљ је директан удар на Демократску странку, која је, према његовим тврдњама, одговорна за прогон Кенедија и многе провокације против њега. Разоткривањем ових тајни, Трамп жели да ослаби политичке противнике и учврсти своју позицију. Откриће истине о смрти Џефрија Епстајна додатно би угрозило демократе и либерале повезане са тим случајем.
Трампова мисија носи паралеле са судбинама председника из прошлости. Абрахам Линколн, који је увео радикалне промене и суочио се са моћним противницима, убијен је током другог мандата, што подсећа на изазове с којима се Трамп суочава. Ове историјске лекције подстичу његову опрезност према могућим заверама иза „усамљених убица“, док он покушава да редефинише амерички политички пејзаж.
Трамп је свестан ризика који долазе уз његову политичку позицију и ставове, посебно због непријатељства елите и обавештајних служби.
Примери из прошлости:
Џејмс Гарфилд (1881): Председник Гарфилд је три месеца након ступања на дужност тешко рањен, а преминуо је два и по месеца касније, наводно због лошег медицинског третмана. Аутор повлачи паралелу с Трампом, који често борави међу својим присталицама на митинзима, излажући се ризику. Трамп такође има конфликт с фармацеутским компанијама и моћном „медицинском мафијом“, што додатно повећава могућност да постане мета.
Вилијам Мекинли (1901): Мекинли, републикански председник, био је познат као протекциониста и империјалиста. Био је омражен међу левичарима, који су га сматрали тиранином. Убијен је од стране анархисте Леона Чолгоша, који је на суђењу изјавио да је председника убио јер је био „непријатељ добрих људи“. Аутор истиче да Трамп носи сличан политички профил и суочава се са сличним оптужбама и мржњом, што повећава опасност по његов живот.
Ворен Хардинг (1923): Хардинг, познат по свом боемском начину живота, изненада је преминуо у хотелској соби под сумњивим околностима. Његова смрт никада није разјашњена, а обдукција није спроведена, што је отворило простор за спекулације о тровању.
Аутор упозорава на могућност да би Трамп могао бити отрован, а да се за то касније окриви његова супруга, уз ширење гласина о њеној наводној љубомори или незадовољству.
Френклин Делано Рузвелт (1945): Рузвелтова смрт, према званичној верзији, била је последица можданог удара, али многи верују да су иза његове смрти стајали политички противници, па чак и генерали незадовољни његовим одлукама током Другог светског рата. Сахрана је била брзопотезна, а тело није прегледано, што подсећа на могуће сценарије завере какве би могле угрозити и Трампа.
Џон Кенеди (1963): Кенеди је убијен у Даласу пред очима целог света, а његова смрт остаје симбол велике завере између обавештајних служби и америчке елите. Иако се званично сматра да је Ли Харви Освалд деловао сам, аутор наглашава да истина о овом случају никада није у потпуности откривена. Кенеди је страдао јер се замерио моћним круговима, што је судбина коју Трамп покушава да избегне.
Роналд Реган (1981): Реган је преживео покушај атентата, али једва, захваљујући брзој интервенцији лекара.
Аутор указује на то колико су председници често на мети чак и када се чини да имају стабилну подршку.
Повезаност с Доналдом Трампом
Трамп је често на мети критика, напада и потенцијалних завера, јер се отворено супротставља америчкој елити, „дубокој држави“ и фармацеутском лобију. Његови политички потези, укључујући борбу против глобалистичких интереса и корумпираних система, ставили су га у ризичну позицију.
С обзиром на историју атентата на америчке председнике, аналитичари сматрају да су шансе за сличан сценарио у случају Трампа реалне.