ОПШТА УЗБУНА ПОСЛЕ ТРАМПОВЕ ИЗЈАВЕ: "Настао би потпуни хаос, а најгоре би прошла ЕВРОПА"

"Боли ме ку**ц за НАТО". Овако је својевремено бивши амерички председник Доналд Трамп изразио своја осећања према најстаријој и најјачој америчкој војној алијанси. Није да је ова изјава, у присуству Џона Болтона, тадашњег саветника председника за националну безбедност, било кога изненадила, пише за "Атлантик" Ен Еплбаум, историчарка и ауторка неколико књига о Русији и источној Европи.

Много пре него што је постао политички кандидат, Трамп је довео у питање вредност америчких савеза. Својевремено је о Европљанима написао да "њихови сукоби нису вредни америчких живота и да би повлачење из Европе његовој земљи уштедело милионе долара годишње".

Трамп је недавно рекао да ће "охрабрити" Русију да нападне сваку чланицу НАТО која не измирује своје обавезе као део западне војне алијансе. Бивши амерички председник признао је да је једном рекао шефу НАТО-а да неће заштитити нацију која не испуњава обавезе ако је нападне Русија.

Он тврди да је лидеру НАТО-а најавио да ће у том случају "охрабрити" агресоре да "раде шта хоће". Чланице НАТО-а се обавезују да ће бранити сваку нацију у блоку која је нападнута. Бела кућа је Трампове коментаре назвала "ужасним и непромишљеним", пише Би-Би-Си.

Одбрамбена алијанса НАТО-а, основана 1949. и коју су три четврт века подржавале демократе, републиканци и независни, дуго је била мета Трамповог гнева. Као председник, Трамп је много пута претио да ће се повући из НАТО-а, укључујући и на самиту НАТО-а 2018.

Али за време Трамповог мандата до повлачења из НАТО-а није дошло. То је било зато што је неко увек био ту да га одговори од тога. Болтон каже да је то био он. Верује се да су у то били умешани генерал Џим Матис, шеф кабинета председника Џон Кели, шефови дипломатија Рекс Тилерсон и Мајк Помпео, па чак и потпредседник Мајк Пенс.

Али Трамп се није предомислио, и ако буде поново изабран ове године, нико од ових људи неће бити у Белој кући. Сви су раскрстили са бившим председником, у неким случајевима драматично, а републиканских аналитичара који разумеју Русију и Европу више нема, јер је већина њих или потписала изјаве против њега 2016. или га критиковала после 2020. године.

У другом мандату, Трамп би био окружен људима који или деле његово гађење према америчким безбедносним савезима или не знају ништа о њима и није их брига. Овог пута, зла воља коју је Трамп увек осећао према америчким савезницима вероватно би се манифестовала у јасној промени политике.

- Штета коју је направио у свом првом мандату била је поправљива. Штета у другом мандату била би непоправљива - рекао је Болтон за "Атлантик".

Институционално, а можда чак и политички, Трампу би могло бити тешко да изведе излазак из НАТО-а. Чим би најавио своје намере, уследила би уставна криза. Међународни уговори у Америци захтевају одобрење Сената, али Устав ништа не каже о одобрењу Конгреса да се повуче из таквих уговора.

Управо су због ове рупе демократски сенатор Тим Кејн и републикански сенатор Марко Рубио увели закон који је већ прошао у Сенату, а који је осмишљен да спречи било ког председника САД да се повуче из НАТО-а без двотрећинског одобрења Сената или одлуке Конгреса. Кејн је за "Атлантик" рекао да је уверен да ће их судови у томе подржати и да неће дозволити да се председник једнострано повуче, али ће свађе сигурно бити.

Развила би се и криза у односима с јавношћу. Широк спектар људи – бивши врховни команданти савезничких снага, бивши председник Здруженог генералштабова, бивши председници, шефови страних држава – сигурно ће се окупити да представљају НАТО, и то веома гласно.

Али ништа од тога не би нужно било важно, јер много пре него што би се Конгрес састао да разговара о споразуму, штета би била учињена. То је зато што најважнији извор утицаја НАТО-а није правни или институционални, већ психолошки: то је, наиме, очекивање колективне одбране које постоји у уму свакога ко би угрозио чланицу алијансе.

Ако Совјетски Савез никада није напао Западну Немачку између 1949. и 1989. године, то није било зато што се плашио немачког одговора. Ако Русија није напала Пољску, балтичке државе или Румунију у протеклих 18 месеци, то није зато што се Русија плаши Пољске, балтичких држава или Румуније. Совјетски Савез се уздржао, а Русија то чини и сада, због њиховог чврстог уверења у америчку посвећеност одбрани тих земаља.

Овај ефекат одвраћања не долази само од НАТО уговора, једноставног документа чији се потписници једноставно слажу у члану 5 да ће се оружани напад на једног или више њих у Европи или Северној Америци сматрати нападом на све њих.

Одвраћање долази од уверења Кремља да Американци заиста верују у колективну одбрану, да је америчка војска заиста спремна за колективну одбрану и да је председник САД заиста спреман да делује ако је колективна безбедност доведена у питање. Трамп би то уверење могао да оконча једним говором, једним коментаром, чак и једном објавом на друштвеним мрежама.

И неће бити важно да ли ће се Конгрес, медији и Републиканска партија расправљати о легалности повлачења из НАТО-а након тога. Једном када главнокомандујући каже да неће притећи у помоћ савезнику ако буде нападнут, зашто би се неко плашио НАТО-а, без обзира какве обавезе још постоје на папиру?

А када се Руси, или било ко други, више не плаше америчког одговора на напад, повећавају се шансе да ће га извести. Такав сценарио не би требало да се чини мало вероватним. Пре фебруара 2022, многи су одбијали да верују да би потпуна руска инвазија на Украјину икада могла да се догоди.

Када је "Атлантик" замолио неколико људи који имају дубоке везе са НАТО-ом да замисле шта би се десило са Европом, Украјином, па чак и Тајваном и Јужном Корејом ако Трамп изјави да неће поштовати члан 5, сви су се сложили да би вера у колективну одбрану могла брзо да нестане.

Александар Вершбоу, бивши амерички амбасадор у НАТО-у и бивши заменик генералног секретара НАТО-а, приметио је да би Трамп могао да смени америчког амбасадора, да забрани дипломатама да присуствују састанцима или да престане да доприноси седишту у Бриселу. И све ово пре него што је Конгрес успео да то блокира: "Он не би био правно ограничен ни на који начин, могао је све да уради".

Затварање америчких база у Европи и пребацивање хиљада војника би, наравно, потрајало дуже, али би ипак сви политички органи у алијанси морали преко ноћи да промене начин рада. Џејмс Голдгајер, професор међународних односа на Америчком универзитету и аутор неколико књига о НАТО-у, сматра да би резултат био хаотичан.

- Није као да можете да кажете: "У реду, имамо план да се носимо са овим". Нема доступног алтернативног вођства, нема алтернативног извора система командовања и контроле, нема алтернативног оружја, чак ни алтернативног снабдевања муницијом. Европа би одмах била изложена могућем руском нападу за који није спремна, и за који не би била спремна дуги низ година - рекао је.

Без НАТО-а и без америчке посвећености европској безбедности, залихе Украјине би такође престале. Могућност да Америка напусти НАТО приморала би многе европске земље да задрже своје војне ресурсе код куће. На крају крајева, ускоро би се и сами могли суочити са инвазијом. Украјинци би врло брзо остали без муниције.

Руско освајање целе Украјине – и даље циљ председника Владимира Путина – поново би постало замисливо. Украјинска војна логистика би постала неодржива, јер би Руси могли да бомбардују аеродроме и друга чворишта снабдевања у Пољској и Румунији.

Они су се већ веома приближили томе. Најмање једна руска ракета је случајно погодила Пољску, а руске ракете су пале и на румунско-украјинску границу. На почетку рата, Руси су намерно напали базу у западној Украјини, веома близу границе са Пољском, где су се обучавали страни добровољци. Ако Руси почну да гађају базе унутар саме Пољске, логистика наоружавања Украјине постаје немогућа.

(Србија Данас/Blic.rs/Пренео: В.М.)