"Трамп не може забранити..." Финска не чека дозволу: Председник открио колико је јака одбрана на граници са Русијом (ВИДЕО)

Стуб, дугогодишњи стручњак за Русију и Владимира Путина и један од европских лидера којег цени амерички председник Доналд Трамп, одговарао је на питање о зависности европских савезника од америчке војне подршке. У интервјуу, новинар му је представио хипотетичку ситуацију у којој би будући амерички председник рекао Финској да не ратује са Русијом, чак ни у случају напада на балтичке државе, већ да пристане на преговоре.

- Не. И то се неће десити, одговорио је Стаб. Додао је да су односи између Хелсинкија и Вашингтона двосмерни и да се сарадња заснива на обостраним интересима. „То је такође однос реципроцитета“, рекао је, наглашавајући да постоји разлог зашто је билатерална одбрамбена сарадња између Сједињених Држава и Финске дубља него икад.

Стаб је подсетио да ће следеће недеље 25.000 војника тренирати у северној Норвешкој и Финској, укључујући 5.000 Американаца. „Постоји разлог зашто је Америка желела да купи 11 ледоломаца, који ће се користити за њене поморске снаге. Постоји разлог зашто имамо споразум о одбрамбеној сарадњи. А разлог је тај што Финска има једну од најмоћнијих војски на граници са Русијом“, рекао је.

Финска дели границу са Русијом од око 1.340 километара, најдужу међу чланицама Европске уније. Након што је Русија покренула свеобухватну инвазију на Украјину 2022. године, Хелсинки је брзо окончао деценије војне несврстаности и постао члан НАТО-а 2023. године.

Приступање Финске НАТО-у значајно је променило безбедносну архитектуру у северној Европи. Омогућило је алијанси додатну копнену границу са Русијом, а Финска је постала кључни играч у одбрани балтичког региона и Арктика. Према НАТО-у и финском Министарству одбране, земља има јаке резервне снаге и развијен систем опште војне обавезе, док је њено ратно ваздухопловство модернизовано набавком америчких ловаца Ф-35.

У децембру 2023. године, Финска и Сједињене Америчке Државе потписале су Споразум о одбрамбеној сарадњи (ДЦА), који омогућава америчким снагама приступ и коришћење неколико финских војних локација. Споразум је део ширег јачања америчког војног присуства у нордијском региону, у координацији са Норвешком, Шведском и Данском.

Питање о могућем америчком притиску долази у време када се у Европи све више расправља о дугорочној поузданости америчких безбедносних гаранција. Дебате су се интензивирале након што су Сједињене Државе више пута ограничиле начин на који Украјина може да користи западно оружје, укључујући ракете дугог домета, као и након епизода око приступа сателитској мрежи Старлинк.

Стуб је, међутим, јасно ставио до знања да Финска не заснива своју безбедност искључиво на доброј вољи Вашингтона. Његова порука сугерише да снажна национална одбрана, дубока интеграција са НАТО-ом и заједнички интереси са Сједињеним Државама чине сценарио у којем би Америка „ускратила“ Финској одбрану од Русије – нереалним.

Овим је фински председник, један од европских лидера који добро познаје руску политику и начин размишљања Кремља, послао поруку Москви и њеним савезницима: Хелсинки рачуна на партнерство са САД, али одлуку о сопственој одбрани доноси сам.

Србија Danas/Index