"Tramp ne može zabraniti..." Finska ne čeka dozvolu: Predsednik otkrio koliko je jaka odbrana na granici sa Rusijom (VIDEO)
Finski predsednik Aleksandar Stub rekao je da Sjedinjene Države ne mogu narediti Finskoj da odustane od svoje odbrane u slučaju ruske agresije, ističući da se takav scenario „neće dogoditi“.
Stub, dugogodišnji stručnjak za Rusiju i Vladimira Putina i jedan od evropskih lidera kojeg ceni američki predsednik Donald Tramp, odgovarao je na pitanje o zavisnosti evropskih saveznika od američke vojne podrške. U intervjuu, novinar mu je predstavio hipotetičku situaciju u kojoj bi budući američki predsednik rekao Finskoj da ne ratuje sa Rusijom, čak ni u slučaju napada na baltičke države, već da pristane na pregovore.
- Ne. I to se neće desiti, odgovorio je Stab. Dodao je da su odnosi između Helsinkija i Vašingtona dvosmerni i da se saradnja zasniva na obostranim interesima. „To je takođe odnos reciprociteta“, rekao je, naglašavajući da postoji razlog zašto je bilateralna odbrambena saradnja između Sjedinjenih Država i Finske dublja nego ikad.
Stab je podsetio da će sledeće nedelje 25.000 vojnika trenirati u severnoj Norveškoj i Finskoj, uključujući 5.000 Amerikanaca. „Postoji razlog zašto je Amerika želela da kupi 11 ledolomaca, koji će se koristiti za njene pomorske snage. Postoji razlog zašto imamo sporazum o odbrambenoj saradnji. A razlog je taj što Finska ima jednu od najmoćnijih vojski na granici sa Rusijom“, rekao je.
Finska deli granicu sa Rusijom od oko 1.340 kilometara, najdužu među članicama Evropske unije. Nakon što je Rusija pokrenula sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu 2022. godine, Helsinki je brzo okončao decenije vojne nesvrstanosti i postao član NATO-a 2023. godine.
Pristupanje Finske NATO-u značajno je promenilo bezbednosnu arhitekturu u severnoj Evropi. Omogućilo je alijansi dodatnu kopnenu granicu sa Rusijom, a Finska je postala ključni igrač u odbrani baltičkog regiona i Arktika. Prema NATO-u i finskom Ministarstvu odbrane, zemlja ima jake rezervne snage i razvijen sistem opšte vojne obaveze, dok je njeno ratno vazduhoplovstvo modernizovano nabavkom američkih lovaca F-35.
U decembru 2023. godine, Finska i Sjedinjene Američke Države potpisale su Sporazum o odbrambenoj saradnji (DCA), koji omogućava američkim snagama pristup i korišćenje nekoliko finskih vojnih lokacija. Sporazum je deo šireg jačanja američkog vojnog prisustva u nordijskom regionu, u koordinaciji sa Norveškom, Švedskom i Danskom.
Pitanje o mogućem američkom pritisku dolazi u vreme kada se u Evropi sve više raspravlja o dugoročnoj pouzdanosti američkih bezbednosnih garancija. Debate su se intenzivirale nakon što su Sjedinjene Države više puta ograničile način na koji Ukrajina može da koristi zapadno oružje, uključujući rakete dugog dometa, kao i nakon epizoda oko pristupa satelitskoj mreži Starlink.
Stub je, međutim, jasno stavio do znanja da Finska ne zasniva svoju bezbednost isključivo na dobroj volji Vašingtona. Njegova poruka sugeriše da snažna nacionalna odbrana, duboka integracija sa NATO-om i zajednički interesi sa Sjedinjenim Državama čine scenario u kojem bi Amerika „uskratila“ Finskoj odbranu od Rusije – nerealnim.
Ovim je finski predsednik, jedan od evropskih lidera koji dobro poznaje rusku politiku i način razmišljanja Kremlja, poslao poruku Moskvi i njenim saveznicima: Helsinki računa na partnerstvo sa SAD, ali odluku o sopstvenoj odbrani donosi sam.
Srbija Danas/Index
