Трамп прети напуштањем НАТО-а због Гренланда: Је ли то уопште могуће?

Након што су разговори између министара спољних послова Гренланда и Данске, као и америчких званичника, прексиноћ завршени без резултата, амерички председник Доналд Трамп није искључио могућност изласка САД из НАТО савеза. 

Трамп, који појачава притисак у својој намери да припоји Гренланд, суочио се с питањима о наредним потезима током разговора с новинарима у Овалној канцеларији, пише ТИМЕ.

Није искључио напуштање НАТО-а

На питање новинара током брифинга у Овалној канцеларији да ли би био спреман да напусти НАТО, Трамп је одговорио:

-Па, не бих вам говорио шта сам спреман да учиним. Али Гренланд је изузетно важан за националну безбедност, укључујући и безбедност Данске. Не постоји ништа што Данска може да учини ако Русија или Кина пожеле да окупирају Гренланд.

-Гренланд је веома важан за нашу националну безбедност, рекао је Трамп, поновивши свој аргумент о територији која припада Краљевини Данској, додајући да има много опција на располагању.

-То сте видели прошле недеље са Венецуелом, додао је, алудирајући на операцију која је довела до хапшења свргнутог венецуеланског председника Николаса Мадура и његове супруге.

Дански министар спољних послова Ларс Леке Расмусен изјавио је да и даље постоји „темељно неслагање“ између Данске и САД у вези с будућношћу Гренланда. Као демонстрацију снаге, Данска је прексиноћ најавила проширење своје војне присутности на острву и око њега. Неколико европских савезника, укључујући Шведску и Немачку, обавезало се да пошаље војно особље на ту територију.

Данска премијерка Мете Фредериксен поручила је у четвртак да је одбрана Гренланда „заједничка брига“ целог НАТО-а. Слично је изјавио и дански министар одбране Троелс Лунд Поулсен, који је новинарима у Копенхагену рекао да Данска планира „већу и трајнију“ присутност НАТО-а како би се обезбедила сигурност острва.

-Кључно је показати да безбедност на Арктику није само питање Краљевине Данске, већ целог НАТО-а, рекао је Поулсен.

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте раније ове недеље истакао је значај „Арктика и арктичке безбедности, јер знамо да са отварањем поморских рута постоји ризик да ће Руси и Кинези бити активнији“. 

Навео је да су у току разговори о начинима обезбеђивања тог геополитички важног подручја.

Међутим, Трамп, који је и раније износио примедбе на савез, тврди да је све мање од америчке контроле над Гренландом „неприхватљиво“ и инсистира да НАТО „треба да предводи пут за [САД] да га добије“.

С обзиром на то да је Трамп и раније помињао могућност напуштања НАТО-а због других спорова, расте забринутост у вези с односима САД и савеза.

Шта је НАТО?

Северноатлантски савез (НАТО) основан је 1949. године и током година проширио се на 32 земље чланице. Према наводима савеза, основни принципи оснивања били су: „одвраћање совјетског експанзионизма, спречавање оживљавања националистичког милитаризма у Европи снажним северноамеричким присуством на континенту и подстицање европске политичке интеграције“.

Након Другог светског рата, САД, Белгија, Канада, Данска, Француска, Исланд, Италија, Луксембург, Холандија, Норвешка, Португал и Уједињено Краљевство потписали су Вашингтонски уговор у априлу 1949. године, који се састоји од 14 чланова и и данас представља темељ НАТО-а.

У кључном, петом члану стоји:

-Стране се слажу да ће се оружани напад на једну или више њих у Европи или Северној Америци сматрати нападом на све њих.

Када су се САД придружиле НАТО-у?

САД су кључна чланица НАТО-а од самог оснивања. Приликом формирања савеза у априлу 1949. године, тадашњи амерички председник Хари Труман изјавио је:

-Овим пактом надамо се да ћемо створити штит против агресије и страха од агресије, додавши:

-Нације овде представљене повезане су дуготрајним везама. Повезује нас заједничко наслеђе демократије, индивидуалних слобода и владавине права. То су везе мирног начина живота. Овим пактом им дајемо формално признање.

Савез се ширио током 20. и 21. века, а председник Двајт Ајзенхауер је 1954. године изјавио:

-Не одржавамо безбедносне институције само да бисмо бранили имовину или територију или права у иностранству или на мору. Одржавамо безбедносне снаге да бисмо бранили начин живота.

Шта је Трамп рекао о могућем изласку из НАТО-а?

Током свог првог, али и почетком другог мандата, Трамп је често критиковао НАТО, углавном због издвајања за одбрану и доприноса појединих чланица. У августу 2018. присетио се разговора са званичницима НАТО-а:

-Неко је рекао: ‘Да ли бисте нас напустили ако не платимо своје рачуне?’ Мрзели су мој одговор. Рекао сам: ‘Да, размислио бих о томе."

Те године европске земље су у просеку издвајале 1,5 одсто БДП-а за одбрану, у поређењу са 3,39 одсто колико су издвајале САД.

 У децембру 2024, пред повратак у Белу кућу, Трамп је изјавио да је НАТО „искоришћавао“ САД и да ће Америка остати чланица само ако остали „плаћају своје рачуне“.

Прошле године успео је да убеди лидере НАТО-а да пристану на повећање издвајања за одбрану на пет одсто БДП-а сваке земље до 2035. године.

Може ли Трамп легално напустити НАТО?

Правни стручњаци истичу да би такав потез био сложен.

-Закон о националној одбрани из 2024. покушао је да постави чврсту правну препреку сваком будућем покушају повлачења САД из НАТО-а, забрањујући председнику да то учини без двотрећинске већине у Сенату или акта Конгреса“, каже Иларија ди Ђоја, професорка америчког права на Универзитету Бирмингем Сити, уз напомену да „та ограничења ипак нису потпуно чврста“.

Она објашњава да би Трамп могао покушати да заобиђе закон позивајући се на председничка овлашћења у спољној политици.

-Нејасно је да ли би било која страна имала правни легитимитет да оспори такав потез пред судом. Највероватнији тужилац био би Конгрес, али с обзиром на то да републиканци контролишу Сенат, политичка подршка за такву тужбу није извесна, наводи она.

"Постоји преседан"

Кертис Бредли, професор права на Универзитету у Чикагу, подсећа да постоји преседан у повлачењу председника Џимија Картера из уговора о одбрани са Тајваном 1978. године. Ипак, због Закона о националној одбрани из 2024, Трампов евентуални излазак из НАТО-а био би знатно компликованији и могао би имати озбиљне правне последице.

Бредли додаје да би Конгресу могло бити тешко да добије спор пред судовима, с обзиром на то да је Врховни суд често пресуђивао у корист Трампове администрације. Међутим, правне последице могле би се појавити на другим пољима.

-Ако постоје компаније које послују са НАТО-ом, а које би претрпеле финансијску штету због повлачења САД, то би им могло дати основ за тужбу, истиче он.

"Штета је већ начињена"

Стручњаци се слажу да су правне импликације нејасне.

-Сама идеја изласка САД из НАТО-а подрива поверење, кохезију и кредибилитет колективне одбране, каже Ђоја, додајући да је Трампово преиспитивање савеза већ нанело штету.

Бредли, који НАТО назива „најважнијим споразумом о узајамној одбрани из послератног периода“, сматра да је формално повлачење мање вероватно од наставка „напетих односа са НАТО-ом“.

-Али Трамп ме је и раније изненадио, закључује он.

Извор: Србија Danas/Index