Tramp preti napuštanjem NATO-a zbog Grenlanda: Je li to uopšte moguće?

Nakon što su razgovori između ministara spoljnih poslova Grenlanda i Danske, kao i američkih zvaničnika, preksinoć završeni bez rezultata, američki predsednik Donald Tramp nije isključio mogućnost izlaska SAD iz NATO saveza. 

Tramp, koji pojačava pritisak u svojoj nameri da pripoji Grenland, suočio se s pitanjima o narednim potezima tokom razgovora s novinarima u Ovalnoj kancelariji, piše TIME.

Nije isključio napuštanje NATO-a

Na pitanje novinara tokom brifinga u Ovalnoj kancelariji da li bi bio spreman da napusti NATO, Tramp je odgovorio:

-Pa, ne bih vam govorio šta sam spreman da učinim. Ali Grenland je izuzetno važan za nacionalnu bezbednost, uključujući i bezbednost Danske. Ne postoji ništa što Danska može da učini ako Rusija ili Kina požele da okupiraju Grenland.

-Grenland je veoma važan za našu nacionalnu bezbednost, rekao je Tramp, ponovivši svoj argument o teritoriji koja pripada Kraljevini Danskoj, dodajući da ima mnogo opcija na raspolaganju.

-To ste videli prošle nedelje sa Venecuelom, dodao je, aludirajući na operaciju koja je dovela do hapšenja svrgnutog venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura i njegove supruge.

Danski ministar spoljnih poslova Lars Leke Rasmusen izjavio je da i dalje postoji „temeljno neslaganje“ između Danske i SAD u vezi s budućnošću Grenlanda. Kao demonstraciju snage, Danska je preksinoć najavila proširenje svoje vojne prisutnosti na ostrvu i oko njega. Nekoliko evropskih saveznika, uključujući Švedsku i Nemačku, obavezalo se da pošalje vojno osoblje na tu teritoriju.

Danska premijerka Mete Frederiksen poručila je u četvrtak da je odbrana Grenlanda „zajednička briga“ celog NATO-a. Slično je izjavio i danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen, koji je novinarima u Kopenhagenu rekao da Danska planira „veću i trajniju“ prisutnost NATO-a kako bi se obezbedila sigurnost ostrva.

-Ključno je pokazati da bezbednost na Arktiku nije samo pitanje Kraljevine Danske, već celog NATO-a, rekao je Poulsen.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute ranije ove nedelje istakao je značaj „Arktika i arktičke bezbednosti, jer znamo da sa otvaranjem pomorskih ruta postoji rizik da će Rusi i Kinezi biti aktivniji“. 

Naveo je da su u toku razgovori o načinima obezbeđivanja tog geopolitički važnog područja.

Međutim, Tramp, koji je i ranije iznosio primedbe na savez, tvrdi da je sve manje od američke kontrole nad Grenlandom „neprihvatljivo“ i insistira da NATO „treba da predvodi put za [SAD] da ga dobije“.

S obzirom na to da je Tramp i ranije pominjao mogućnost napuštanja NATO-a zbog drugih sporova, raste zabrinutost u vezi s odnosima SAD i saveza.

Šta je NATO?

Severnoatlantski savez (NATO) osnovan je 1949. godine i tokom godina proširio se na 32 zemlje članice. Prema navodima saveza, osnovni principi osnivanja bili su: „odvraćanje sovjetskog ekspanzionizma, sprečavanje oživljavanja nacionalističkog militarizma u Evropi snažnim severnoameričkim prisustvom na kontinentu i podsticanje evropske političke integracije“.

Nakon Drugog svetskog rata, SAD, Belgija, Kanada, Danska, Francuska, Island, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Portugal i Ujedinjeno Kraljevstvo potpisali su Vašingtonski ugovor u aprilu 1949. godine, koji se sastoji od 14 članova i i danas predstavlja temelj NATO-a.

U ključnom, petom članu stoji:

-Strane se slažu da će se oružani napad na jednu ili više njih u Evropi ili Severnoj Americi smatrati napadom na sve njih.

Kada su se SAD pridružile NATO-u?

SAD su ključna članica NATO-a od samog osnivanja. Prilikom formiranja saveza u aprilu 1949. godine, tadašnji američki predsednik Hari Truman izjavio je:

-Ovim paktom nadamo se da ćemo stvoriti štit protiv agresije i straha od agresije, dodavši:

-Nacije ovde predstavljene povezane su dugotrajnim vezama. Povezuje nas zajedničko nasleđe demokratije, individualnih sloboda i vladavine prava. To su veze mirnog načina života. Ovim paktom im dajemo formalno priznanje.

Savez se širio tokom 20. i 21. veka, a predsednik Dvajt Ajzenhauer je 1954. godine izjavio:

-Ne održavamo bezbednosne institucije samo da bismo branili imovinu ili teritoriju ili prava u inostranstvu ili na moru. Održavamo bezbednosne snage da bismo branili način života.

Šta je Tramp rekao o mogućem izlasku iz NATO-a?

Tokom svog prvog, ali i početkom drugog mandata, Tramp je često kritikovao NATO, uglavnom zbog izdvajanja za odbranu i doprinosa pojedinih članica. U avgustu 2018. prisetio se razgovora sa zvaničnicima NATO-a:

-Neko je rekao: ‘Da li biste nas napustili ako ne platimo svoje račune?’ Mrzeli su moj odgovor. Rekao sam: ‘Da, razmislio bih o tome."

Te godine evropske zemlje su u proseku izdvajale 1,5 odsto BDP-a za odbranu, u poređenju sa 3,39 odsto koliko su izdvajale SAD.

 U decembru 2024, pred povratak u Belu kuću, Tramp je izjavio da je NATO „iskorišćavao“ SAD i da će Amerika ostati članica samo ako ostali „plaćaju svoje račune“.

Prošle godine uspeo je da ubedi lidere NATO-a da pristanu na povećanje izdvajanja za odbranu na pet odsto BDP-a svake zemlje do 2035. godine.

Može li Tramp legalno napustiti NATO?

Pravni stručnjaci ističu da bi takav potez bio složen.

-Zakon o nacionalnoj odbrani iz 2024. pokušao je da postavi čvrstu pravnu prepreku svakom budućem pokušaju povlačenja SAD iz NATO-a, zabranjujući predsedniku da to učini bez dvotrećinske većine u Senatu ili akta Kongresa“, kaže Ilarija di Đoja, profesorka američkog prava na Univerzitetu Birmingem Siti, uz napomenu da „ta ograničenja ipak nisu potpuno čvrsta“.

Ona objašnjava da bi Tramp mogao pokušati da zaobiđe zakon pozivajući se na predsednička ovlašćenja u spoljnoj politici.

-Nejasno je da li bi bilo koja strana imala pravni legitimitet da ospori takav potez pred sudom. Najverovatniji tužilac bio bi Kongres, ali s obzirom na to da republikanci kontrolišu Senat, politička podrška za takvu tužbu nije izvesna, navodi ona.

"Postoji presedan"

Kertis Bredli, profesor prava na Univerzitetu u Čikagu, podseća da postoji presedan u povlačenju predsednika Džimija Kartera iz ugovora o odbrani sa Tajvanom 1978. godine. Ipak, zbog Zakona o nacionalnoj odbrani iz 2024, Trampov eventualni izlazak iz NATO-a bio bi znatno komplikovaniji i mogao bi imati ozbiljne pravne posledice.

Bredli dodaje da bi Kongresu moglo biti teško da dobije spor pred sudovima, s obzirom na to da je Vrhovni sud često presuđivao u korist Trampove administracije. Međutim, pravne posledice mogle bi se pojaviti na drugim poljima.

-Ako postoje kompanije koje posluju sa NATO-om, a koje bi pretrpele finansijsku štetu zbog povlačenja SAD, to bi im moglo dati osnov za tužbu, ističe on.

"Šteta je već načinjena"

Stručnjaci se slažu da su pravne implikacije nejasne.

-Sama ideja izlaska SAD iz NATO-a podriva poverenje, koheziju i kredibilitet kolektivne odbrane, kaže Đoja, dodajući da je Trampovo preispitivanje saveza već nanelo štetu.

Bredli, koji NATO naziva „najvažnijim sporazumom o uzajamnoj odbrani iz posleratnog perioda“, smatra da je formalno povlačenje manje verovatno od nastavka „napetih odnosa sa NATO-om“.

-Ali Tramp me je i ranije iznenadio, zaključuje on.

Izvor: Srbija Danas/Index