Трамп се спрема за посету на Балкану која би могла све да промени: Спрема ли се историјско помирење вековно сукобљених страна? Ово су сви детаљи нових планова
Председник САД Доналд Трамп планира званичну посету Грчкој, што сигнализира растуће америчко интересовање за југоисточни Медитеран и регионалне енергетске и безбедносне прилике.
Председник САД Доналд Трамп планира да званично посети Грчку, изјавила је америчка амбасадорка у Атини, Kimberly Ann Guilfoyle, указујући на растуће интересовање Вашингтона за регион југоисточног Медитерана.
Guilfoyle је ову најаву дала приликом премијере новог документарног филма прве даме САД, Меланије Трамп, у Атини.
- Знам да ће председник доћи, и заиста се радујем доласку њих обоје, укључујући и Меланију у посету Грчкој. То би била огромна част за земљу - рекла је амбасадорка. Детаљи о тачном датуму или евентуалним посетама суседним земљама стратешки важним за САД, попут Израела, Кипра и Турске, још нису познати.
Најава посете има политички значај за југоисточну Европу, где земље већ дуго имају напете односе због поморских спорова, посебно између Грчке и Турске, као и несугласица око енергетских ресурса. Од Трамповог реизбора, америчке компаније појачале су инвестиције у истраживање гаса и нафте у Источном Медитерану. Guilfoyle је Грчку описала као ''водећег играча у енергетској будућности Европе''. За разлику од многих партнера САД у ЕУ, Грчка се слаже са Трампом о потреби увоза већих количина укапљеног природног гаса (ЛНГ) из САД.
У међувремену, Атина је обновила сарадњу са Израелом и Кипром ради боље координације у области одбране и енергетике, што пажљиво прате у Анкари, где званичници страхују да би овај тројац могао да промени регионални баланс моћи.
Упркос вишегодишњим тензијама у Егејском мору, појављују се знакови могућег побољшања грчко-турских односа. Прошле недеље две земље покренуле су високо-ниво политички дијалог, који би требало да доведе до састанка грчког премијера Кирјакоса Мицотакиса и турског председника Реџепа Тајипа Ердогана у првој половини фебруара. Истовремено, Анкара је издала дуготрајна NAVTEX обавештења, обавештавајући Атину о планираним бродским или војно-морнаричким активностима у региону, што је Грчка одбацила као политички притисак.
Повећано америчко интересовање за енергетску будућност региона могло би додатно притиснути дугогодишње ривале да пронађу политичко решење. Трамп и Ердоган, чини се, деле разумевање локалног баланса моћи, док је Турска, за разлику од Грчке, део Трампове иницијативе ''Боард оф Пеаце''. Такође, питање Турске да се поново прикључи америчком програму Ф‑35, из којег је избачена 2019. због куповине руских система С‑400, могло би ускоро да се реши.
Турска остаје кључна за политику САД у Сирији, а Трамп је истакао своје блиске везе са Ердоганом и наставак безбедносне сарадње на северу Сирије. Велики делови северне Сирије дуго су били под контролом курдских снага, које Анкара сматра противницима, али тај баланс се недавно променио након офанзива подржаних од стране Турске.
Документарни филм ''Меланиа'', режиран и продуциран од Брета Ратнера, прати прву даму у периоду од 20 дана пред други Трампов председнички инаугурациони мандат.