Трампове "претње и игрице", крај рата и политички раздор у Француској: Шта је обележило претходну недељу?

Примирје на Блиском истоку, политичке турбуленције у Француској, напетост између САД и Кине, као и све већа наклоност Доналда Трампа ка Володимиру Зеленском обележили су претходну седмицу.

Крај двогодишњег рата и зашто баш сада?

И док се чинило да је успостављање мира готово немогуће, гледајући потресне слике које долазе из Појаса Газе, амерички предсендик Доналд Трамп изашао је са планом за окончање рата.

Његов мировни план садржи 20 тачака, а реализовање почетних фаза договора су већ отпочеле (ослобађање израелских талаца у замену за палестинске затворенике).

Трамп је оптимистичан, наводећи да је "рат завршен" и да ће примирје у Појасу Газе опстати.

Ипак, примирје у Гази је крхко и није јасно да ли су стране постигле било какав договор о послератној управи на тој териотрији, обнови срушеног и о захтеву Израела да се Хамас разоружа. 

Преговори о тим питањима могли би да пропадну, а Израел је наговестио да би могао да настави војне операције ако се његови захтеви не испуне.

Зашто сада?

Израелски ратови често се окончавају када амерички лидери одлучно интервенишу. 

Изолован на међународној сцени и под све већим притиском код куће, Нетањаху је очигледно проценио да не може себи приуштити да изгуби подршку свог најмоћнијег савезника – САД – одбијајући да заустави офанзиву.

С друге стране, Хамас није успео да нанесе веће губитке израелским снагама у Гази нити да значајно успори њихово напредовање. Очекивало се да организација под притиском Катара, Египта и Турске направи уступке, јер би њена будућност била неизвесна без неке врсте подршке или барем разумевања ових регионалних сила.

Две године од почетка сукоба

Рат у Гази почео је у октобру 2023. године када је Хамас покренуо напад на Израел, при чему је убијено око 1.200 људи. 

Том приликом узето је око 250 талаца. Израелска војска је од тада убила више од 67.000 Палестинаца, укључујући цивиле и борце, према подацима министарства здравља у Гази, и разорила инфраструктуру те територије.

Французи не желе Макрона - политички раздор у Француској

Макронов рејтинг је пао на 17 процената, што је најнижа тачка током његових мандата, ако узмемо у обзир чињеницу да је на власт дошао први пут 2017. године.

Тренутна нестабилност у великој мери се сматра кризом коју је Макрон сам изазвао, након што је прошле године изненадио Француску расписивањем ванредних парламентарних избора непосредно пре Олимпијских игара у Паризу.

Себастијан Лекорни "стари-нови" премијер, поднео је оставку на тој функцији, 6. октобра, али председников план био је другачији.

Тако је Француска, само неколика дана касније, добила премијера, Лекорнија који је запретио да ће "поново отићи уколико услови поново не буду испуњени.

Стигао је и да објави списак министара нове владе Француске и поручио да ће главни циљ његове друге владе бити усвајање буџета за Француску пре краја године.

Остаје да се види какав ће бити епилог у овој земљи и да ли ће председник издржати притисак народа и јавности.

Трамп чекао Нобелову награду за мир - ипак ништа

Готово цео свет могао је да се клади да Нобелова награда за мир одлази у руке америчког председника након успостављања мира на Блиском истоку, а верује се да је и он био готово сигуран у то.

Реакције су биле различите, а лидери Белорусије и Израела, који су за ову награду њега номиновали, потпуно су се разбеснили.

Награду за мир за 2025. годину добила је венецуеланска опозиционарка и про-демократска активисткиња Марија Корина Мачадо, а све о њеним политичким активностима можете прочитати ОВДЕ

Односи САД и Кине на "танком леду"

Амерички председник изазвао је револт у Пекингу када је запретио новим царинама и наговестио "почетак краја царинског примирја".

Обе стране посежу за својим економским оружјем и видно је да ниједна не жели да се повуче.

Запретио је да ће увести додатну царину од 100% на кинески увоз почев од 1. новембра или раније, јер је кинеска влада претходно ограничила извоз ретких метала, захтевајући од страних компанија да добију посебна одобрења за извоз.

Трамп је на друштвеним мрежама назвао ове мере "шокантним" и "неочекиваним", оптуживши Кину да "постаје веома непријатељска" и да "држи свет као таоца" ограничавајући приступ металима и магнетима који се користе у електроници, као чипови, ласери, за млазне моторе и у другим технологијама.

Пекинг је одлучио да оштро узврати, те обећао контрамере против Вашингтона уколико Трамп испуни оно што је рекао.

Још увек је неизвесно да ли ће заиста направити овај корак, знајући какве га последице чекају, или је у питању још једно "застрашивање".

Трамп окренуо пун круг - Поново спреман да помогне Зеленском

Амерички председник успео је да буде главни протагониста у скоро свим догађајима који су обележили претходну седмицу.

Познато је да је његов однос са руским председником Владимиром Путином поприлично турбулентан и да претежно у афективном стању изговори многе оптужбе на његов рачун, најчешће преко своје друштвене мреже. 

Након тога следи затишје уз понеку похвалу Путина, чиме показује покајање због својих изговорених речи.

Руски председник најчешће не реагује на опаске, а сходно томе у каквом су односу, зависи и наратив који председник САД сервира о Зеленском.

Претходних дана деловало је да су лидери у прилично фер односима, али је онда Трамп одлучио да повуче запањујући потез који Руси не опраштају.

Наиме, изјавио је да не искључује могућност  испоруке америчких ракета "томахавк" Украјини.

- Такав потез представљао би озбиљну ескалацију сукоба и додатно погоршао односе између Русије и Запада - рекао је портпарол руског председника Дмитриј Песков.

Са друге стране, Владимир Путин није показивао претерану забринутост због ове изјаве, да ли због сигурности у своје војне могућности или због познавања Трампа и његових пренаглашених изјава.

- Наш одговор је јачање система ПВО Руске Федерације - био је јасан Путин.