Trampove "pretnje i igrice", kraj rata i politički razdor u Francuskoj: Šta je obeležilo prethodnu nedelju?

Primirje na Bliskom istoku, političke turbulencije u Francuskoj, napetost između SAD i Kine, kao i sve veća naklonost Donalda Trampa ka Volodimiru Zelenskom obeležili su prethodnu sedmicu.

Kraj dvogodišnjeg rata i zašto baš sada?

I dok se činilo da je uspostavljanje mira gotovo nemoguće, gledajući potresne slike koje dolaze iz Pojasa Gaze, američki predsendik Donald Tramp izašao je sa planom za okončanje rata.

Njegov mirovni plan sadrži 20 tačaka, a realizovanje početnih faza dogovora su već otpočele (oslobađanje izraelskih talaca u zamenu za palestinske zatvorenike).

Tramp je optimističan, navodeći da je "rat završen" i da će primirje u Pojasu Gaze opstati.

Ipak, primirje u Gazi je krhko i nije jasno da li su strane postigle bilo kakav dogovor o posleratnoj upravi na toj teriotriji, obnovi srušenog i o zahtevu Izraela da se Hamas razoruža. 

Pregovori o tim pitanjima mogli bi da propadnu, a Izrael je nagovestio da bi mogao da nastavi vojne operacije ako se njegovi zahtevi ne ispune.

Zašto sada?

Izraelski ratovi često se okončavaju kada američki lideri odlučno intervenišu. 

Izolovan na međunarodnoj sceni i pod sve većim pritiskom kod kuće, Netanjahu je očigledno procenio da ne može sebi priuštiti da izgubi podršku svog najmoćnijeg saveznika – SAD – odbijajući da zaustavi ofanzivu.

S druge strane, Hamas nije uspeo da nanese veće gubitke izraelskim snagama u Gazi niti da značajno uspori njihovo napredovanje. Očekivalo se da organizacija pod pritiskom Katara, Egipta i Turske napravi ustupke, jer bi njena budućnost bila neizvesna bez neke vrste podrške ili barem razumevanja ovih regionalnih sila.

Dve godine od početka sukoba

Rat u Gazi počeo je u oktobru 2023. godine kada je Hamas pokrenuo napad na Izrael, pri čemu je ubijeno oko 1.200 ljudi. 

Tom prilikom uzeto je oko 250 talaca. Izraelska vojska je od tada ubila više od 67.000 Palestinaca, uključujući civile i borce, prema podacima ministarstva zdravlja u Gazi, i razorila infrastrukturu te teritorije.

Francuzi ne žele Makrona - politički razdor u Francuskoj

Makronov rejting je pao na 17 procenata, što je najniža tačka tokom njegovih mandata, ako uzmemo u obzir činjenicu da je na vlast došao prvi put 2017. godine.

Trenutna nestabilnost u velikoj meri se smatra krizom koju je Makron sam izazvao, nakon što je prošle godine iznenadio Francusku raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora neposredno pre Olimpijskih igara u Parizu.

Sebastijan Lekorni "stari-novi" premijer, podneo je ostavku na toj funkciji, 6. oktobra, ali predsednikov plan bio je drugačiji.

Tako je Francuska, samo nekolika dana kasnije, dobila premijera, Lekornija koji je zapretio da će "ponovo otići ukoliko uslovi ponovo ne budu ispunjeni.

Stigao je i da objavi spisak ministara nove vlade Francuske i poručio da će glavni cilj njegove druge vlade biti usvajanje budžeta za Francusku pre kraja godine.

Ostaje da se vidi kakav će biti epilog u ovoj zemlji i da li će predsednik izdržati pritisak naroda i javnosti.

Tramp čekao Nobelovu nagradu za mir - ipak ništa

Gotovo ceo svet mogao je da se kladi da Nobelova nagrada za mir odlazi u ruke američkog predsednika nakon uspostavljanja mira na Bliskom istoku, a veruje se da je i on bio gotovo siguran u to.

Reakcije su bile različite, a lideri Belorusije i Izraela, koji su za ovu nagradu njega nominovali, potpuno su se razbesnili.

Nagradu za mir za 2025. godinu dobila je venecuelanska opozicionarka i pro-demokratska aktivistkinja Marija Korina Mačado, a sve o njenim političkim aktivnostima možete pročitati OVDE

Odnosi SAD i Kine na "tankom ledu"

Američki predsednik izazvao je revolt u Pekingu kada je zapretio novim carinama i nagovestio "početak kraja carinskog primirja".

Obe strane posežu za svojim ekonomskim oružjem i vidno je da nijedna ne želi da se povuče.

Zapretio je da će uvesti dodatnu carinu od 100% na kineski uvoz počev od 1. novembra ili ranije, jer je kineska vlada prethodno ograničila izvoz retkih metala, zahtevajući od stranih kompanija da dobiju posebna odobrenja za izvoz.

Tramp je na društvenim mrežama nazvao ove mere "šokantnim" i "neočekivanim", optuživši Kinu da "postaje veoma neprijateljska" i da "drži svet kao taoca" ograničavajući pristup metalima i magnetima koji se koriste u elektronici, kao čipovi, laseri, za mlazne motore i u drugim tehnologijama.

Peking je odlučio da oštro uzvrati, te obećao kontramere protiv Vašingtona ukoliko Tramp ispuni ono što je rekao.

Još uvek je neizvesno da li će zaista napraviti ovaj korak, znajući kakve ga posledice čekaju, ili je u pitanju još jedno "zastrašivanje".

Tramp okrenuo pun krug - Ponovo spreman da pomogne Zelenskom

Američki predsednik uspeo je da bude glavni protagonista u skoro svim događajima koji su obeležili prethodnu sedmicu.

Poznato je da je njegov odnos sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom poprilično turbulentan i da pretežno u afektivnom stanju izgovori mnoge optužbe na njegov račun, najčešće preko svoje društvene mreže. 

Nakon toga sledi zatišje uz poneku pohvalu Putina, čime pokazuje pokajanje zbog svojih izgovorenih reči.

Ruski predsednik najčešće ne reaguje na opaske, a shodno tome u kakvom su odnosu, zavisi i narativ koji predsednik SAD servira o Zelenskom.

Prethodnih dana delovalo je da su lideri u prilično fer odnosima, ali je onda Tramp odlučio da povuče zapanjujući potez koji Rusi ne opraštaju.

Naime, izjavio je da ne isključuje mogućnost  isporuke američkih raketa "tomahavk" Ukrajini.

- Takav potez predstavljao bi ozbiljnu eskalaciju sukoba i dodatno pogoršao odnose između Rusije i Zapada - rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

Sa druge strane, Vladimir Putin nije pokazivao preteranu zabrinutost zbog ove izjave, da li zbog sigurnosti u svoje vojne mogućnosti ili zbog poznavanja Trampa i njegovih prenaglašenih izjava.

- Naš odgovor je jačanje sistema PVO Ruske Federacije - bio je jasan Putin.