У паду авиона погинуло 228 људи, Апелациони суд преломио: Авиокомпанија и чувени произвођач авиона су криви, а ево и зашто
Аир Франце и Аирбус проглашени су кривима за убиство из нехата због авионске несреће из 2009. године у којој је погинуло 228 људи.
Апелациони суд у Паризу закључио је да су авиокомпанија и произвођач авиона „искључиво и у потпуности одговорни“ за несрећу у којој се лет АФ447 на релацији Рио де Жанеиро – Париз срушио у Атлантски океан. Путнички авион изгубио је узгон током олује и пао у океан, при чему су погинули сви путници и чланови посаде.
Суд је авиокомпанију и произвођача авиона претходно ослободио одговорности у априлу 2023. године, али су јуче проглашени кривима након осмонедељног суђења. И Аир Франце и Аирбус више пута су одбацили оптужбе.
Изречена максимална новчана казна
У несрећи је погинуло свих 12 чланова посаде и 216 путника након што се авион срушио у море са висине од 11.580 метара, што ову трагедију чини најсмртоноснијом несрећом у историји француског ваздухопловства.
Олупина је пронађена након дуготрајне потраге на подручју од 10.000 квадратних километара океанског дна. Црна кутија пронађена је тек 2011. године, након вишемесечне потраге у дубоком мору.
Чланови породица неких од погинулих путника, углавном држављана Француске, Бразила и Немачке, окупили су се јуче како би чули пресуду. Аир Францеу и Аирбусу наложено је да плате максималну казну од по 225.000 евра, али су неке породице жртава критиковали износ казне, назвавши га симболичним.
Данијел Лами, председница удружења породица жртава лета АФ447, која је у несрећи изгубила сина, поздравила је пресуду и рекла да правосудни систем „коначно узима у обзир бол породица суочених са колективном трагедијом неподношљиве бруталности“.
Многа тела била су везана појасевима за седишта
Пресуда би могла озбиљно да наруши углед Аир Францеа и Аирбуса. Током завршних речи у новембру, заменици тужиоца оценили су понашање оптужених као „неприхватљиво“, оптужујући их да „говоре бесмислице и измишљају аргументе“.
Несрећа је довела до сложене операције потраге и спасавања у удаљеном делу Атлантског океана, више од 1.100 километара од обале Јужне Америке. Током почетне потраге француска влада била је задужена за истрагу несреће, док су бразилске снаге водиле операцију извлачења тела.
У првих 26 дана потраге пронађено је 51 тело, а многа су још била везана сигурносним појасевима за седишта.
Један члан породице испричао је за BBC Брасил 2019. године да је посмртне остатке свог сина могао да сахрани тек више од две године након несреће. Његов син, 40-годишњи инжењер Нелсон Маринхо Филхо, замало је пропустио лет са међународног аеродрома Галеао у Рио де Жанеиру и био је последња особа која се укрцала у авион, према речима особља Аир Францеа.
Погинуо и хрватски поморац
Путници су долазили из 33 различите земље, међу њима 61 француски држављанин, 58 Бразилаца, 26 Немаца, двоје Американаца, петоро Британаца и троје ирских држављана. Међу британским путницима био је и 11-годишњи Александер Бјорој из Бристола, који се преко Француске враћао у Велику Британију након школског распуста проведеног у Бразилу.
Међу погинулима биле су и три Иркиње — Ејтни Волс из округа Даун, Џејн Дизи из округа Даблин и Ајслинг Батлер из округа Типерери. Све три биле су лекарке и враћале су се кући након одмора у Бразилу. У несрећи је погинуо и бразилски принц Педро Луиз де Орлеанс е Браганçа, стар 26 година. Погинуо је и 45-годишњи хрватски поморац Зоран Марковић.
Од укупно 216 путника у авиону било је 126 мушкараца, 82 жене, седморо деце и једна беба. Међу 12 чланова посаде већина је била из Француске, осим једног Бразилца.
Подигли нос авиона уместо да су га спустили
Француски истражитељи закључили су 2012. године да је комбинација техничког квара на сензорима авиона и неспособности пилота да правилно реагују на губитак узгона довела до пада у океан.
Иако су пилоте збунили погрешни подаци о брзини лета, током губитка узгона подигли су нос авиона уместо да су га спустили. Након несреће унапређена је обука пилота, а сензори брзине су замењени.
У саопштењу Аир Францеа објављеном након несреће наведено је да је пилот имао више од 11.000 сати летачког искуства, укључујући 1.700 сати на истом типу авиона. Авион је последњи пут прошао технички преглед 16. априла 2009. године.