Ускоро пада историјска одлука: Друштвене мреже уводе забрану за најмлађе кориснике

Друштвене мреже би ускоро могле да уведу једно од најстрожих ограничења до сада - забрану за децу млађу од 13 година. Према новим правилима која су добила снажну подршку, планира се увођење минималне старосне границе од 16 година за коришћење мрежа и вештачке интелигенције без родитељске дозволе, док би млађима од 13 година приступ био потпуно забрањен.

Одлука долази након што су посланици упозорили на све већи ризик од дигиталне зависности код деце, као и изложеност штетним садржајима и негативном утицају на ментално здравље.

Осим забране за најмлађе, предлог садржи и захтев за укидање алгоритама који деци приказују садржај према њиховим интересовањима, јер је доказано да такви системи подстичу зависност и продужавају време проведено пред екраном.

Стручњаци упозоравају да су последице дигиталне зависности код младих све израженије - од проблема са концентрацијом и сном до озбиљних менталних потешкоћа. 

Истраживања показују да више од 60 одсто деце лажно наводи године како би отворило налог на друштвеним мрежама, док тек мали број родитеља користи доступне контроле.

Законодавци инсистирају да ће нове мере донети "преокрет у заштити деце на интернету", уз веће обавезе за технолошке компаније и одговорност руководилаца уколико платформе не примене правила.

Зависност и прекомерно време пред екраном

Друштвене мреже и платформе за видео садржај користе механизме (нотификације, бесконачни феед, "autoplay") који подстичу продужено коришћење. То води ка зависничком понашању, смањењу физичке активности и губитку времена које је потребно за учење, игру и друштвене контакте уживо.

Погођено ментално здравље (анксиозност, депресија, ниско самопоуздање)

Упоређивање са идеализованим приказима живота и тела на мрежама често доводи до незадовољства собом, поремећаја телесне слике и пораста симптома депресије и анксиозности, нарочито код адолесцената.

Cyberbullying и јавно понижавање

Интернет олакшава клеветање, ширење гласина, објављивање понижавајућих садржаја и организовање групног изопштавања. Последице могу бити дуготрајне - емотивне трауме, самоповређивање или чак покушаји самоубиства.

Изложеност непримереном и штетном садржају

Малолетници могу наићи на насилне, порнографске, самоповређујуће или екстремистичке садржаје. Чак и насумични сусрет са таквим материјалом може имати снажан негативан утицај на развој детета.

Грооминг и сексуална експлоатација

Давање лажних информација о годинама, приватни разговори и дељење интимних фотографија повећавају ризик од успостављања контаката са предаторима који манипулишу и искоришћавају децу.

Губитак приватности и експлоатација података

Платформе прикупљају велики број података о корисницима, укључујући малолетнике — интересе, понашање, локацију. Ти подаци могу бити искоришћени за циљано оглашавање, профилисање или, у екстремним случајевима, злоупотребу и крађу идентитета.

Алгоритамска манипулација и појачавање штетних садржаја

Алгоритми који „уче“ преференције могу малољетницима стално приказивати садржаје који им додатно појачавају зависност или нормализују ризично понашање (нпр. опасне изазове, екстремизам, дезинформације).

Дезинформације и наративи који утичу на понашање

Млади су подложнији лажним вестима и манипулативним порукама које могу обликовати ставове и доносити погрешне одлуке (здравље, политика, безбедност).

Поремећај сна и физичко здравље

Коришћење екрана пред спавање, плаво светло и емоционално стимулисан садржај ремете сан — што директно утиче на концентрацију, имунитет и опште благостање детета.

Штета по школске обавезе и развој вештина

Претерано коришћење мрежа смањује време посвећено учењу, развијању практичних и друштвених вештина и учествовању у vannastavnim активностима.

Материјализам и ризично понашање

Циљано оглашавање и "инфлуенсер" култура подстичу прекомерну куповину, импулсивне одлуке и озбиљне економске последице за породице, као и покушаје имитације ризичних понашања.