Uskoro pada istorijska odluka: Društvene mreže uvode zabranu za najmlađe korisnike

Društvene mreže bi uskoro mogle da uvedu jedno od najstrožih ograničenja do sada - zabranu za decu mlađu od 13 godina. Prema novim pravilima koja su dobila snažnu podršku, planira se uvođenje minimalne starosne granice od 16 godina za korišćenje mreža i veštačke inteligencije bez roditeljske dozvole, dok bi mlađima od 13 godina pristup bio potpuno zabranjen.

Odluka dolazi nakon što su poslanici upozorili na sve veći rizik od digitalne zavisnosti kod dece, kao i izloženost štetnim sadržajima i negativnom uticaju na mentalno zdravlje.

Osim zabrane za najmlađe, predlog sadrži i zahtev za ukidanje algoritama koji deci prikazuju sadržaj prema njihovim interesovanjima, jer je dokazano da takvi sistemi podstiču zavisnost i produžavaju vreme provedeno pred ekranom.

Stručnjaci upozoravaju da su posledice digitalne zavisnosti kod mladih sve izraženije - od problema sa koncentracijom i snom do ozbiljnih mentalnih poteškoća. 

Istraživanja pokazuju da više od 60 odsto dece lažno navodi godine kako bi otvorilo nalog na društvenim mrežama, dok tek mali broj roditelja koristi dostupne kontrole.

Zakonodavci insistiraju da će nove mere doneti "preokret u zaštiti dece na internetu", uz veće obaveze za tehnološke kompanije i odgovornost rukovodilaca ukoliko platforme ne primene pravila.

Zavisnost i prekomerno vreme pred ekranom

Društvene mreže i platforme za video sadržaj koriste mehanizme (notifikacije, beskonačni feed, "autoplay") koji podstiču produženo korišćenje. To vodi ka zavisničkom ponašanju, smanjenju fizičke aktivnosti i gubitku vremena koje je potrebno za učenje, igru i društvene kontakte uživo.

Pogođeno mentalno zdravlje (anksioznost, depresija, nisko samopouzdanje)

Upoređivanje sa idealizovanim prikazima života i tela na mrežama često dovodi do nezadovoljstva sobom, poremećaja telesne slike i porasta simptoma depresije i anksioznosti, naročito kod adolescenata.

Cyberbullying i javno ponižavanje

Internet olakšava klevetanje, širenje glasina, objavljivanje ponižavajućih sadržaja i organizovanje grupnog izopštavanja. Posledice mogu biti dugotrajne - emotivne traume, samopovređivanje ili čak pokušaji samoubistva.

Izloženost neprimerenom i štetnom sadržaju

Maloletnici mogu naići na nasilne, pornografske, samopovređujuće ili ekstremističke sadržaje. Čak i nasumični susret sa takvim materijalom može imati snažan negativan uticaj na razvoj deteta.

Grooming i seksualna eksploatacija

Davanje lažnih informacija o godinama, privatni razgovori i deljenje intimnih fotografija povećavaju rizik od uspostavljanja kontakata sa predatorima koji manipulišu i iskorišćavaju decu.

Gubitak privatnosti i eksploatacija podataka

Platforme prikupljaju veliki broj podataka o korisnicima, uključujući maloletnike — interese, ponašanje, lokaciju. Ti podaci mogu biti iskorišćeni za ciljano oglašavanje, profilisanje ili, u ekstremnim slučajevima, zloupotrebu i krađu identiteta.

Algoritamska manipulacija i pojačavanje štetnih sadržaja

Algoritmi koji „uče“ preferencije mogu maloljetnicima stalno prikazivati sadržaje koji im dodatno pojačavaju zavisnost ili normalizuju rizično ponašanje (npr. opasne izazove, ekstremizam, dezinformacije).

Dezinformacije i narativi koji utiču na ponašanje

Mladi su podložniji lažnim vestima i manipulativnim porukama koje mogu oblikovati stavove i donositi pogrešne odluke (zdravlje, politika, bezbednost).

Poremećaj sna i fizičko zdravlje

Korišćenje ekrana pred spavanje, plavo svetlo i emocionalno stimulisan sadržaj remete san — što direktno utiče na koncentraciju, imunitet i opšte blagostanje deteta.

Šteta po školske obaveze i razvoj veština

Preterano korišćenje mreža smanjuje vreme posvećeno učenju, razvijanju praktičnih i društvenih veština i učestvovanju u vannastavnim aktivnostima.

Materijalizam i rizično ponašanje

Ciljano oglašavanje i "influenser" kultura podstiču prekomernu kupovinu, impulsivne odluke i ozbiljne ekonomske posledice za porodice, kao i pokušaje imitacije rizičnih ponašanja.