Вашингтон објавио катастрофалне процене у случају нуклеарног рата: У првом удару погинуло би 75 посто Американаца (ФОТО/ВИДЕО)

Мапа показује да би сваки насељени град на Источној обали, Средњем западу, Западној обали и југу могао бити мета, што би могло довести до смрти чак 250 милиона Американаца – око 75 одсто укупне популације земље.

Делови Калифорније, већина Источне обале и поједине области на Средњем западу биле би погођене озбиљним радиоактивним падавинама, приморавајући становнике да остану у склоништима више од три недеље како би преживели.

Само западни део Тексаса, поједине области Неваде, Мичигена и Висконсина избегли би тренутно уништење у првим ударима. Међутим, чак би и те области постале ненастањиве због нуклеарне зиме која би уследила након напада.

Мапа је направљена на основу података Федералне агенције за ванредне ситуације (ФЕМА), која је укључила информације о радијусу експлозије, ширењу радиоактивних падавина, нивоима изложености зрачењу у зависности од локације детонације и густини насељености у погођеним областима.

Осим густо насељених градова, више од 100 војних објеката било би главна мета, укључујући и локације где се налазе силоси са интерконтиненталним балистичким ракетама (ИЦБМ).

Ови силоси се налазе у Монтани, Колораду, Вајомингу и Северној Дакоти, а мапа приказује ове области под јаким нуклеарним ударима.

Мапа открива размере уништења у случају нуклеарног рата великих размера у САД-у, приказујући цивилне, војне и инфраструктурне циљеве који би вероватно били нападнути.

Инфраструктура попут електрана, саобраћајних чворишта, рафинерија нафте и кључних комуникационих центара такође би била мета у случају напада бомбама.

Нуклеарна бомба може стићи из Русије или Кине у САД за отприлике 30 минута преко копнених пројектила, али то време се смањује на око 15 минута ако је лансирана са подморнице постављене уз америчке обале.

Русија тренутно предњачи по броју нуклеарних бојевих глава са око 5.580, у поређењу са америчких 5.044, док Кина има између 500 и 600 комада у свом арсеналу.

„Ризик од нуклеарног рата драматично је порастао у последње две године, јер су САД и Русија напустиле дугогодишње споразуме о контроли нуклеарног наоружања, започеле развој нових врста нуклеарног оружја и прошириле околности под којима би могле употребити нуклеарно оружје“, написали су истраживачи са Универзитета Принстон у блог објави.

Мапу је креирао Halcyon Maps, дизајнерски пројекат који израђује детаљне карте на различите теме, а приказује како би радиоактивне падавине брзо прекриле нацију, претварајући циљане градове у шире погођене регионе. Милиони људи били би у ризику од смрти услед изложености радијацији.

Симптоми зависе од дозе зрачења којој је особа изложена, али укључују мучнину, умор, повраћање, дијареју, оштећења коже, нападе и чак кому.

При довољно високим дозама продорног зрачења, ови симптоми могу се појавити у року од неколико минута и могу бити смртоносни.

Велики градови попут Њујорка, Лос Анђелеса, Филаделфије, Хјустона и Вашингтона вероватно би били први погођени.

Сваки насељени град на Источној обали, Средњем западу, Западној обали и југу био би мета, уз процену да би до 250 милиона Американаца могло изгубити живот – што је око 75 одсто популације земље.

Разлог за то је што би уништавање таквих градова парализовало америчку економију, политичко руководство и радну снагу.

Озбиљне радиоактивне падавине шириле би се од Бостона до Њујорка, Филаделфије и Чикага, прекривајући милионе Американаца радиоактивним отпадом.

Опасна подручја налазила би се и дуж обале Калифорније, као и у близини војних база.

Око тих најпогођенијих подручја била би средње опасна зона, у којој би људи морали да остану у склоништима до три недеље.

Мапа показује да би минималне падавине захватиле Џорџију, Мисисипи и Арканзас, што сугерише да становници тих држава не би морали да се крију.

САД су стратешки распоредиле нуклеарне снаге широм земље, које би биле примарне мете нуклеарних напада.

То укључује не само силосе са интерконтиненталним балистичким ракетама, већ и поморске и ваздухопловне базе, као и складишта нуклеарног оружја широм земље.

Војни циљеви означени су црвеним круговима, при чему су највеће концентрације тамо где се налазе силоси.

Џон Ерат, виши директор политике у Центру за контролу наоружања и непролиферацију, рекао је за Њузвик: „Иако би они који живе у близини војних објеката, силоса ИЦБМ на Средњем западу или подморничких база дуж обала поднели најнепосредније и најтеже последице нуклеарног напада, нема сумње: сваки нуклеарни рат или детонација оружја била би лоша за све.“

„Ниједно место није заиста 'sigurno' од радиоактивних падавина и других последица попут контаминације хране и залиха воде, као и дуготрајне изложености зрачењу.“

Научници су спекулисали да би 450 силоса са интерконтиненталним балистичким ракетама било епицентар нуклеарног напада због њихове кључне улоге у америчкој одбрани.

Међутим, нова мапа показује нападе са свих страна земље, са око 150 војних локација на мети.

То укључује и Северноамеричку команду за ваздушно-космичку одбрану (НОРАД) у Колораду, Пентагон и поморске базе у Калифорнији и Вашингтону.

Тексас, Калифорнија и Средњи запад показују високу концентрацију инфраструктурних циљева, означених жутим круговима.

Регион око реке Мисисипи такође има више инфраструктурних циљева, вероватно са циљем ометања транспорта и трговине.

Чак и ако глобални рат није на видику, недавна нестабилност на светској сцени свакако изазива забринутост, рекао је др Џон Шеслер, ванредни професор међународних односа на Универзитету Тексас A&M.

„Американци нису у криву што се брину да би Сједињене Државе могле бити увучене у ратове подржавајући једну страну против друге“, рекао је он.

„Ипак, САД су до сада успевале да се држе даље од ратова у Европи и на Блиском истоку.“