Vašington objavio katastrofalne procene u slučaju nuklearnog rata: U prvom udaru poginulo bi 75 posto Amerikanaca (FOTO/VIDEO)

Mapa pokazuje da bi svaki naseljeni grad na Istočnoj obali, Srednjem zapadu, Zapadnoj obali i jugu mogao biti meta, što bi moglo dovesti do smrti čak 250 miliona Amerikanaca – oko 75 odsto ukupne populacije zemlje.

Delovi Kalifornije, većina Istočne obale i pojedine oblasti na Srednjem zapadu bile bi pogođene ozbiljnim radioaktivnim padavinama, primoravajući stanovnike da ostanu u skloništima više od tri nedelje kako bi preživeli.

Samo zapadni deo Teksasa, pojedine oblasti Nevade, Mičigena i Viskonsina izbegli bi trenutno uništenje u prvim udarima. Međutim, čak bi i te oblasti postale nenastanjive zbog nuklearne zime koja bi usledila nakon napada.

Mapa je napravljena na osnovu podataka Federalne agencije za vanredne situacije (FEMA), koja je uključila informacije o radijusu eksplozije, širenju radioaktivnih padavina, nivoima izloženosti zračenju u zavisnosti od lokacije detonacije i gustini naseljenosti u pogođenim oblastima.

Osim gusto naseljenih gradova, više od 100 vojnih objekata bilo bi glavna meta, uključujući i lokacije gde se nalaze silosi sa interkontinentalnim balističkim raketama (ICBM).

Ovi silosi se nalaze u Montani, Koloradu, Vajomingu i Severnoj Dakoti, a mapa prikazuje ove oblasti pod jakim nuklearnim udarima.

Mapa otkriva razmere uništenja u slučaju nuklearnog rata velikih razmera u SAD-u, prikazujući civilne, vojne i infrastrukturne ciljeve koji bi verovatno bili napadnuti.

Infrastruktura poput elektrana, saobraćajnih čvorišta, rafinerija nafte i ključnih komunikacionih centara takođe bi bila meta u slučaju napada bombama.

Nuklearna bomba može stići iz Rusije ili Kine u SAD za otprilike 30 minuta preko kopnenih projektila, ali to vreme se smanjuje na oko 15 minuta ako je lansirana sa podmornice postavljene uz američke obale.

Rusija trenutno prednjači po broju nuklearnih bojevih glava sa oko 5.580, u poređenju sa američkih 5.044, dok Kina ima između 500 i 600 komada u svom arsenalu.

„Rizik od nuklearnog rata dramatično je porastao u poslednje dve godine, jer su SAD i Rusija napustile dugogodišnje sporazume o kontroli nuklearnog naoružanja, započele razvoj novih vrsta nuklearnog oružja i proširile okolnosti pod kojima bi mogle upotrebiti nuklearno oružje“, napisali su istraživači sa Univerziteta Prinston u blog objavi.

Mapu je kreirao Halcyon Maps, dizajnerski projekat koji izrađuje detaljne karte na različite teme, a prikazuje kako bi radioaktivne padavine brzo prekrile naciju, pretvarajući ciljane gradove u šire pogođene regione. Milioni ljudi bili bi u riziku od smrti usled izloženosti radijaciji.

Simptomi zavise od doze zračenja kojoj je osoba izložena, ali uključuju mučninu, umor, povraćanje, dijareju, oštećenja kože, napade i čak komu.

Pri dovoljno visokim dozama prodornog zračenja, ovi simptomi mogu se pojaviti u roku od nekoliko minuta i mogu biti smrtonosni.

Veliki gradovi poput Njujorka, Los Anđelesa, Filadelfije, Hjustona i Vašingtona verovatno bi bili prvi pogođeni.

Svaki naseljeni grad na Istočnoj obali, Srednjem zapadu, Zapadnoj obali i jugu bio bi meta, uz procenu da bi do 250 miliona Amerikanaca moglo izgubiti život – što je oko 75 odsto populacije zemlje.

Razlog za to je što bi uništavanje takvih gradova paralizovalo američku ekonomiju, političko rukovodstvo i radnu snagu.

Ozbiljne radioaktivne padavine širile bi se od Bostona do Njujorka, Filadelfije i Čikaga, prekrivajući milione Amerikanaca radioaktivnim otpadom.

Opasna područja nalazila bi se i duž obale Kalifornije, kao i u blizini vojnih baza.

Oko tih najpogođenijih područja bila bi srednje opasna zona, u kojoj bi ljudi morali da ostanu u skloništima do tri nedelje.

Mapa pokazuje da bi minimalne padavine zahvatile Džordžiju, Misisipi i Arkanzas, što sugeriše da stanovnici tih država ne bi morali da se kriju.

SAD su strateški rasporedile nuklearne snage širom zemlje, koje bi bile primarne mete nuklearnih napada.

To uključuje ne samo silose sa interkontinentalnim balističkim raketama, već i pomorske i vazduhoplovne baze, kao i skladišta nuklearnog oružja širom zemlje.

Vojni ciljevi označeni su crvenim krugovima, pri čemu su najveće koncentracije tamo gde se nalaze silosi.

Džon Erat, viši direktor politike u Centru za kontrolu naoružanja i neproliferaciju, rekao je za Njuzvik: „Iako bi oni koji žive u blizini vojnih objekata, silosa ICBM na Srednjem zapadu ili podmorničkih baza duž obala podneli najneposrednije i najteže posledice nuklearnog napada, nema sumnje: svaki nuklearni rat ili detonacija oružja bila bi loša za sve.“

„Nijedno mesto nije zaista 'sigurno' od radioaktivnih padavina i drugih posledica poput kontaminacije hrane i zaliha vode, kao i dugotrajne izloženosti zračenju.“

Naučnici su spekulisali da bi 450 silosa sa interkontinentalnim balističkim raketama bilo epicentar nuklearnog napada zbog njihove ključne uloge u američkoj odbrani.

Međutim, nova mapa pokazuje napade sa svih strana zemlje, sa oko 150 vojnih lokacija na meti.

To uključuje i Severnoameričku komandu za vazdušno-kosmičku odbranu (NORAD) u Koloradu, Pentagon i pomorske baze u Kaliforniji i Vašingtonu.

Teksas, Kalifornija i Srednji zapad pokazuju visoku koncentraciju infrastrukturnih ciljeva, označenih žutim krugovima.

Region oko reke Misisipi takođe ima više infrastrukturnih ciljeva, verovatno sa ciljem ometanja transporta i trgovine.

Čak i ako globalni rat nije na vidiku, nedavna nestabilnost na svetskoj sceni svakako izaziva zabrinutost, rekao je dr Džon Šesler, vanredni profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Teksas A&M.

„Amerikanci nisu u krivu što se brinu da bi Sjedinjene Države mogle biti uvučene u ratove podržavajući jednu stranu protiv druge“, rekao je on.

„Ipak, SAD su do sada uspevale da se drže dalje od ratova u Evropi i na Bliskom istoku.“