НАЈВЕЋИ ПРОДОР У БАЗУ ПОДАТАКА У ИСТОРИЈИ: Компромитовани подаци 40 милиона британских бирача, Лондон упире прст на ОВУ земљу
Хакери су могли да виде бирачке спискове са именима и адресама најмање 40 милиона људи регистрованих за гласање између 2014. и 2022. године.
Руси се сумњиче да су организовали масивни сајбер напад у којем су хакери приступили именима и адресама десетина милиона бирача у британском бирачком списку.
РУСКА РАКЕТА ИЗНАД АУСТРАЛИЈЕ НАПРАВИЛА ХАОС Сви су мислили да су снимили метеор, али кад су сазнали истину... (ФОТО/ВИДЕО)
МЕРКЕЛОВА ПАПРЕНО КОШТА НЕМАЧКУ: Десетине хиљада евра за стајлинг бивше канцеларке, пљуште оштре критике
ПУТИН СПРЕМИО НОВИ УДАРАЦ: Европска унија и Америка прве на листи
Сумња се да су украдени подаци више од 40 милиона бирача, што је највећи продор у базу података у историји Уједињеног краљевства.
Званичници су јуче открили да су "непријатељски актери" имали приступ системима 14 месеци, а да нису откривени, што значи да су хакери можда дошли до имена и адресе скоро сваког гласача у земљи.
Давид Оманд, бивши директор Државног комуникационог штаба (GCHQ), рекао је да је Москва главни осумњичени.
- Руси, и баш у њих упирем прстом, мешају се у демократске изборе већ годинама, сетите се америчких избора 2016. потом избора у Француској и Немачкој, чак и наших избора 2019. године. Они покушавају да се мешају у демократски процес. Уопште није изненађујуће што су непријатељске агенције покушале да упадну у Изборну комисију - рекао је Оманд.
Сер Дејвид је за BBC Радио 4 рекао да је навео Русију због "евиденције о томе да се њене војне обавештајне службе и цивилни агента машали у западне изборе".
Док се истраге о сајбернападу настављају, идентификовани су докази који указују на умешаност Русије, иако нема доказа о повезаности са Кремљом, пише The Тимес.
Из Комисије су истакли да се још увек "не зна коначно којим датотекама је приступљено, а којим не" и који су подаци преузети или копирани. Хакери су могли да виде бирачке спискове са именима и адресама најмање 40 милиона људи регистрованих за гласање између 2014. и 2022. године.
Напад је компромитовао и систем за размену података као и систем електронске поште, омогућавајући приступ онлајн адресама и подацима сваког ко је послао поруку запосленима у Комисији. Национални центар за сајбер безбедност, која испитује инцидент, није искључила могућност да је страна држава извршила упад.
Комисија је јуче нагласила да подаци приступ тим подацима неће дозволити никоме да се меша у парламентарне или саветничке изборе лажним представљањем. Такође су навели да су уверени да хакери нису уређивали или мењали бирачке спискове.
Посланици су позвали Национални центар за сајбер безбедност и парламентарни Одбор за обавештајне послове и безбедност да истраже како су подаци коришћени.
Како наводе медији, хакери су упали у систем комисије у августу 2021. године и то није откривено све до октобра 2022. Из комисије су навели да су хакери користили "софистицирани метод за инфилтрацију", са намером да заобиђу системе провере, због чега је прошло толико времена док је упад у систем регистрован.
Званичници су навели да су одлагали да објаве своја сазнања јавности све док нису уклонили хакере и додали додатне безбедносне мере у систем.
