NAJVEĆI PRODOR U BAZU PODATAKA U ISTORIJI: Kompromitovani podaci 40 miliona britanskih birača, London upire prst na OVU zemlju
Hakeri su mogli da vide biračke spiskove sa imenima i adresama najmanje 40 miliona ljudi registrovanih za glasanje između 2014. i 2022. godine.
Rusi se sumnjiče da su organizovali masivni sajber napad u kojem su hakeri pristupili imenima i adresama desetina miliona birača u britanskom biračkom spisku.
RUSKA RAKETA IZNAD AUSTRALIJE NAPRAVILA HAOS Svi su mislili da su snimili meteor, ali kad su saznali istinu... (FOTO/VIDEO)
MERKELOVA PAPRENO KOŠTA NEMAČKU: Desetine hiljada evra za stajling bivše kancelarke, pljušte oštre kritike
PUTIN SPREMIO NOVI UDARAC: Evropska unija i Amerika prve na listi
Sumnja se da su ukradeni podaci više od 40 miliona birača, što je najveći prodor u bazu podataka u istoriji Ujedinjenog kraljevstva.
Zvaničnici su juče otkrili da su "neprijateljski akteri" imali pristup sistemima 14 meseci, a da nisu otkriveni, što znači da su hakeri možda došli do imena i adrese skoro svakog glasača u zemlji.
David Omand, bivši direktor Državnog komunikacionog štaba (GCHQ), rekao je da je Moskva glavni osumnjičeni.
- Rusi, i baš u njih upirem prstom, mešaju se u demokratske izbore već godinama, setite se američkih izbora 2016. potom izbora u Francuskoj i Nemačkoj, čak i naših izbora 2019. godine. Oni pokušavaju da se mešaju u demokratski proces. Uopšte nije iznenađujuće što su neprijateljske agencije pokušale da upadnu u Izbornu komisiju - rekao je Omand.
Ser Dejvid je za BBC Radio 4 rekao da je naveo Rusiju zbog "evidencije o tome da se njene vojne obaveštajne službe i civilni agenta mašali u zapadne izbore".
Dok se istrage o sajbernapadu nastavljaju, identifikovani su dokazi koji ukazuju na umešanost Rusije, iako nema dokaza o povezanosti sa Kremljom, piše The Times.
Iz Komisije su istakli da se još uvek "ne zna konačno kojim datotekama je pristupljeno, a kojim ne" i koji su podaci preuzeti ili kopirani. Hakeri su mogli da vide biračke spiskove sa imenima i adresama najmanje 40 miliona ljudi registrovanih za glasanje između 2014. i 2022. godine.
Napad je kompromitovao i sistem za razmenu podataka kao i sistem elektronske pošte, omogućavajući pristup onlajn adresama i podacima svakog ko je poslao poruku zaposlenima u Komisiji. Nacionalni centar za sajber bezbednost, koja ispituje incident, nije isključila mogućnost da je strana država izvršila upad.
Komisija je juče naglasila da podaci pristup tim podacima neće dozvoliti nikome da se meša u parlamentarne ili savetničke izbore lažnim predstavljanjem. Takođe su naveli da su uvereni da hakeri nisu uređivali ili menjali biračke spiskove.
Poslanici su pozvali Nacionalni centar za sajber bezbednost i parlamentarni Odbor za obaveštajne poslove i bezbednost da istraže kako su podaci korišćeni.
Kako navode mediji, hakeri su upali u sistem komisije u avgustu 2021. godine i to nije otkriveno sve do oktobra 2022. Iz komisije su naveli da su hakeri koristili "sofisticirani metod za infiltraciju", sa namerom da zaobiđu sisteme provere, zbog čega je prošlo toliko vremena dok je upad u sistem registrovan.
Zvaničnici su naveli da su odlagali da objave svoja saznanja javnosti sve dok nisu uklonili hakere i dodali dodatne bezbednosne mere u sistem.