ВЛАДИМИР ПУТИН ПОТПИСОМ ИСПИСАО НОВЕ СТРАНИЦЕ ИСТОРИЈЕ: Многи су се прибојавли овог потеза
Шеф Кремља потписао нове амандмане који се односе на изборни процес у Русији.
Шеф Кремља потписао нове амандмане који се односе на изборни процес у Русији.
АЗЕРБЕЈЏАНУ ИЗДАТО НАРЕЂЕЊЕ: Одмах да дозволе Јерменима да се врате у Нагорно-Карабах!
"ПРЕВИШЕ СМО ХУМАНИ, СПАЛИТЕ ГАЗУ САДА!" Израелски политичар без МИЛОСТИ!
НЕТАНИЈАХУ ДАО ОДГОВОР: Да ли ће израелска војска остати у Појасу Газе после рата?
Председник Русије потписао је измене изборног закона у уторак, а које ће те донети нова ограничења у орквиру медијског извештавања и опозиционе кампање. Усвојене су и измене којима је отворен пут за одржавање руских председничких избора на окупираној украјинској територији.
Према извештају АП, нови амандмани ограничавају извештавање о седницама руске изборне комисије само на акредитоване новинаре запослене у регистрованим медијима. Промене би могле да значе да ће слободним новинарима и независним репортерима бити забрањено да прате састанке.
На тај начин се Владимир Путин практично отарасио још једног потенцијалног проблема који би могао да му закомпликује освајање новог мандата. Путин тек треба да каже да ли ће се кандидовати за реизбор на руским изборима заказаним за март 2024. године, иако се очекује да ће 71-годишњи лидер Кремља објавити своју кандидатуру за пети мандат у наредним недељама, објавио је независни руски лист "Москов тајмс".
Измене такође забрањују медијима да извештавају о било каквим акцијама руске изборне комисије у војним базама или на територијама под ванредним стањем без претходне дозволе. Делови источне и јужне Украјине су под ванредним стањем скоро годину дана.
Како је пренела "Москва тајмс", такве измене руских изборних закона отежаће медијима да документују случајеве превара бирача. Скоро сви руски масовни медији су под контролом Кремља, према мартовском извештају Би-Би-Сија, а већина независних и опозиционих медијских извора била је принуђена да се затвори или напусти земљу да би радила ван граница Русије од почетка рата у Украјини.
Кремљ је забранио приступ платформама попут Фејсбука, Инстаграма и Твитера у марту 2022. како би смањио ширење неслагања због своје инвазије на Украјину. Руски грађани и даље могу да приступе таквим веб локацијама користећи ВПН да би заобишли блокаду, напомиње АП.
Подршка јавности Путиновој инвазији на Украјину ослабила је од почетка рата у фебруару 2022. године, достигавши најнижи ниво у истраживањима јавног мњења у септембру са само 38 одсто испитаника који су рекли да "дефинитивно" подржавају војне акције Кремља.
Друго јавно истраживање које је у септембру спровео Руски центар за истраживање јавног мњења (ВЦИОМ) такође је показало да грађане Русије можда више интересује како би живот могао да изгледа након Путина, који је на председничкој функцији скоро 24 године.
Ипак, мало ко сумња да Путин неће бити поново изабран у марту, а нема назнака озбиљног политичког кандидата који би могао да угрози његову кампању. Прошлог месеца, портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је новинарима да ће Путин имати нулту конкуренцију ако одлучи да се кандидује у марту 2024.
- Путин је дефинитивно политичар и државник број један у нашој земљи. Верујем, иако једва да имам право да говорим о овоме или оном, али, кршећи правила, могу да кажем да он нема конкуренцију и не може да је има у Русији - рекао је Песков. Ако се Путин поново кандидује, све остало ће можда бити само про форме.
У Русији, са њеном дугом историјом изборне манипулације, главне спекулације су око тога ко би био део "иницијативне групе" грађана коју би Кремљ окупио да номинује Путина, део напора да се створи атмосфера узбуђења, наводи "Вашингтон пост".
Међу именима које је лист "Комерсант" у понедељак пријавио као вероватне чланове групе су: плавокоси националистички певач са уметничким именом Шаман; прва Рускиња у свемиру 86-годишња Валентина Терешкова; 78-годишњи филмски редитељ Никита Михалков; и 90-годишњи руски педијатар Леонид Рошал. Друга формалност је избор кандидата који ће се кандидовати против Путина.
Међу могућим изазивачима су дугогодишњи лидер Комунистичке партије Генадиј Жуганов, који има 79 година, и лидер националистичке Либерално-демократске партије Леонид Слуцки (55). Ни један ни други нису објавили одлуку.
Њих двојица су међу ретким страначким лидерима којима није забрањено да се кандидују, за разлику од затвореног опозиционог лидера Алексеја Наваљног и других, од којих је већина затворена из политичких разлога. Критичари кажу да Жуганов и Слуцки нису стварне опозиционе личности, већ да су увучени у систем који је осмишљен да створи илузију демократије, без икакве стварне претње Путину или његовом режиму.
