За ово село у Европи се верује да је УКЛЕТО: Житељи се толико плаше клетве да избегавају да изговоре име свог ЗЛОГЛАСНОГ МЕСТА
Легенда каже да је Колобраро уклет, о чему наводно сведоче застрашујући примери несреће и баксузлука унутар његових зидина.
У брдима на југу Италије лежи Колобраро, на први поглед, идиличан, живописни градић. Међутим, ово место крије тајну, која је толико узнемирујућа да његови житељи не смеју ни да изговоре његово име.
ЛАВРОВ РАЗОТКРИО ПАКЛЕНИ ПЛАН АМЕРИКЕ: Трамп отвара биолошке лабораторије близу руских граница, ТО НИЈЕ СЛУЧАЈНО!
РУСИЈА ПРЕД ВЕЛИКИМ ПРОБЛЕМОМ: Поред епидемије, задесила их још једна несрећа - расте број смртних случајева због алкохола
БАЈДЕНОВ МОНСТРУОЗНИ ГОВОР ИЗ 90-их О СРБИЈИ: Траба да БОМБАРДУЈЕМО БЕОГРАД и срушимо СВЕ МОСТОВЕ на Дрини (ВИДЕО)
Све је почело четрдесетих година прошлог века, када је тадашњи градоначелник Бјађо Виргилио на седници градског већа изговорио следеће речи: "Нека се сруши овај лустер ако не говорим истину". Неколико секунди касније лустер је стварно пао и од тада становништво живи у уверењу да је он тај који је бацио чини на град.
Од тог судбоносног дана људе који су на било који начин били повезани са тим догађајем задесио је низ необјашњивих трагедија, а житељи се толико плаше клетве да избегавају да изговоре име свог места, те га једноставно зову "Безимено село".
Прича о злогласном селу се проширила, па је један становник доживео да се људи у ресторану у суседном месту, удаљавају од његовог стола пошто су сазнали да је из Колобрара.
И иза самог имена села крије се застрашујућа прича. Потиче од речи колубер (цолубер), што значи "змије", а неки становници кажу да је то место у коме "живе зле силе".
Одавно се пронео глас да је Колобраро древни дом машара (масциаре), моћних жена које су врачале помоћу клетви, урокљивих очију и бацања чини.
Становништво је у њима видело неку врсту видарки, па су одлазили код њих када би осетили одређене симптоме, као што је главобоља. Тада су од њих тражили да са њих скину зле чини.
Понекад су машаре справљале лекове, као што је мешавина соли, угља и воде, које су оболелом утрљавале у чело, а затим би затровану воду просипале на раскршћима. Веровало се да ће клетва пасти на прву особу која туда прође.
Многи верују да машаре више не живе у селу, али да су њихове силе и даље присутне, а само најхрабрији уопште смеју да причају о тим женама, поготово када падне мрак.
Приче о чудним стварима које се догађају у селу не може да објасни ни медицина ни магија. Постоје непотврђени случајеви беба које су рођене са два срца и три пара плућа, прича се о језивим клизиштима и бизарним саобраћајним несрећама, али и да су само посетиоци изложени опасности од застршујућих последица клетве над Колобраром.
- Наравно да сам отпорна на проклетство, јер сам одавде. Језиве ствари догађају се само онима који овамо дођу први пут у животу и верују у судбину.
Неки међутим, одбацују приче о уклетом селу као бесмислицу и тврде да је лустер пао зато што није био добро причвршћен.
- Дон Бјађо Виргилио? Наравно да га се сећам! Али зле чини? Све су то измислили људи. Он није донео несрећу.
- Кад се нешто деси странцу с колима, ако му пукне гума или му откажу кочнице, они за то оптужују село.
Становници профитирају од гласина. Сваке године организују уличну свечаност, са људима маскираним у вештице, машаре и вукодлаке, посвећену језивој историји свог места, а туристи долазе да присуствују својеврсном празнику. За сваки случај, сви који нису из Колобрара добијају амајлију да их заштити од клетве.