Земља у пламену, савезници звецкају оружјем – може ли неко зауставити хаос? Обе стране имају нуклеарно оружје, шта ће бити?

С обзиром на сложену историју Кашмира, на који право полажу и Индија и Пакистан, али га обе државе контролишу само делимично, одговор Индије ће, према мишљењу стручњака, бити обликован колико преседанима, толико и притисцима, пише BBC.

За почетак, Делхи је брзо одговорио на напад низом корака - затварање главног граничног прелаза, обустављање кључног споразума о подели вода и протеривање дипломата.

Још значајније, министар одбране Рађнат Синг најавио је "снажан одговор", обећавши акцију не само против починилаца, већ и против организатора злонамерних дела на индијском тлу.

Питање, кажу аналитичари, није да ли ће бити војног одговора – већ када, како ће бити изведен и по коју цену.

- Вероватно ћемо видети снажан одговор – онај који показује одлучност како домаћој јавности, тако и актерима у Пакистану. Од 2016, а посебно након 2019, праг за одмазду постављен је на прекограничне или ваздушне нападе - рекао је за BBC војни историчар Сринат Raghavan.

- Биће тешко за владу да делује испод тог нивоа сада. Пакистан ће вероватно одговорити, као и раније. Ризик, као и увек, јесте погрешна процена – са обе стране - додаје.

Raghavan се осврће на две претходне велике одмазде Индије – 2016. и 2019. године. Након смртоносног напада у Урију у септембру 2016, када је убијено 19 индијских војника, Индија је спровела тзв. "хируршке ударе" преко де факто границе – познате и као Линија контроле (ЛоЦ) – гађајући, како су тврдили, милитантне базе у пакистанском делу Кашмира.

У 2019, након што је најмање 40 припадника индијских паравојних снага убијено у Пулвами, Индија је извела ваздушне ударе на наводни милитантни камп у Балакоту – први такав удар дубоко унутар територије Пакистана још од 1971.

Пакистан је одговорио ваздушним нападима, што је довело до ваздушне борбе и краткотрајног заробљавања индијског пилота. Обе стране су показале снагу, али су избегле тотални рат.

Две године касније, 2021, договорен је прекид ватре дуж ЛоЦ-а, који је углавном остао на снази упркос повременим милитантним нападима у индијском делу Кашмира.

Мајкл Кугелман, спољнополитички аналитичар, сматра да високи број жртава и циљање индијских цивила у овом нападу указују на велику вероватноћу војног одговора Индије према Пакистану, уколико Делхи утврди, или само претпостави, било какву пакистанску умешаност.

- Главна корист таквог одговора за Индију била би политичка, јер ће постојати велики притисак јавности да се снажно одговори", рекао је он за BBC.

- Друга корист би била обнављање одвраћања и смањење антииндијске претње, ако удар успешно елиминише терористичке циљеве. Мана је што би таква одмазда могла изазвати озбиљну кризу, па чак и сукоб - наводи Кугелман.

Које су опције пред Индијом?

Тајне операције нуде могућност порицања одговорности, али можда неће задовољити политичку потребу да се одвраћање видљиво обнови, каже Кристофер Клари са Универзитета у Олбанију (САД).

То оставља Индији две могуће опције, примећује он. Прва је примирје на ЛоЦ из 2021. године почиње да слаби, и премијер Моди би могао одобрити повратак на прекограничну размену ватре.

Друга су ваздушни напади или чак конвенционални удари крстарећим ракетама, као 2019. године – сваки од њих носи ризик ескалације, као што се десило тада.

- Ниједна опција није без ризика. САД су тренутно заокупљене другим кризама и можда неће моћи или желети да помогну у управљању кризом - рекао је Клари за BBC.

Један од најозбиљнијих ризика у било којој кризи између Индије и Пакистана јесте то што су обе земље нуклеарно наоружане. Та чињеница баца дугачак сенку на сваку одлуку, обликујући и војну стратегију и политичке прорачуне.

- Нуклеарно оружје је и опасност и ограничење – оно присиљава доносиоце одлука са обе стране да поступају опрезно. Сваки одговор ће вероватно бити приказан као прецизан и циљан. Пакистан би могао одговорити истом мером, па затим тражити начин да се сукоб смири - каже Raghavan.

- Видели смо овај образац и у другим сукобима, попут Израел-Иран – калибрисани удари, након којих следи деескалација. Али ризик је увек да ствари не иду по плану - додаје Кугелман и каже да једна од лекција из Пулвама кризе јесте да "свака земља користи ограничене контрамере".

- Индија ће морати да измери политичке и тактичке користи од одмазде у односу на ризик од озбиљне кризе или сукоба - истиче Кугелман.

Хусеин Хакани, бивши пакистански амбасадор у САД, верује да је ескалација могућа овог пута, са Индијом која ће вероватно разматрати ограничене "хируршке ударе", попут оних из 2016.

- Предност таквих удара из индијске перспективе јесте што су ограниченог обима, па Пакистан не мора да одговори, а истовремено показују индијској јавности да је држава реаговала. Али такви удари могу изазвати и одговор Пакистана, који тврди да се против њега реагује рефлексно, без икакве истраге или доказа - рекао је он.

Који год курс да Индија изабере – и како год Пакистан одговорио – сваки корак носи ризике. Претња ескалације је стално присутна, а са њом и могућност да крхки мир у Кашмиру додатно измакне.

Истовремено, Индија мора да се суочи са безбедносним пропустима који су омогућили да до напада уопште дође.

- То што се такав напад догодио усред туристичке сезоне, указује на озбиљан пропуст – нарочито у Унији где савезна влада директно контролише безбедност и ред - напомиње Raghavan.