Zemlja u plamenu, saveznici zveckaju oružjem – može li neko zaustaviti haos? Obe strane imaju nuklearno oružje, šta će biti?
Krvoproliće u utorak u Pahalgamu, gde je najmanje 26 turista ubijeno u rafalnoj pucnjavi, predstavlja najsmrtonosniji napad militanata u Kašmiru od 2019. godine. Žrtve nisu bili vojnici ili zvaničnici, već civili na odmoru u jednoj od najlepših dolina Indije. To ovaj napad čini ne samo brutalnim već i simboličnim - to je bio proračunat napad ne samo na živote, već i na krhki osećaj normalnosti koji indijska država godinama pokušava da prikaže u spornom regionu.
S obzirom na složenu istoriju Kašmira, na koji pravo polažu i Indija i Pakistan, ali ga obe države kontrolišu samo delimično, odgovor Indije će, prema mišljenju stručnjaka, biti oblikovan koliko presedanima, toliko i pritiscima, piše BBC.
Za početak, Delhi je brzo odgovorio na napad nizom koraka - zatvaranje glavnog graničnog prelaza, obustavljanje ključnog sporazuma o podeli voda i proterivanje diplomata.
Još značajnije, ministar odbrane Rađnat Sing najavio je "snažan odgovor", obećavši akciju ne samo protiv počinilaca, već i protiv organizatora zlonamernih dela na indijskom tlu.
Pitanje, kažu analitičari, nije da li će biti vojnog odgovora – već kada, kako će biti izveden i po koju cenu.
- Verovatno ćemo videti snažan odgovor – onaj koji pokazuje odlučnost kako domaćoj javnosti, tako i akterima u Pakistanu. Od 2016, a posebno nakon 2019, prag za odmazdu postavljen je na prekogranične ili vazdušne napade - rekao je za BBC vojni istoričar Srinat Raghavan.
- Biće teško za vladu da deluje ispod tog nivoa sada. Pakistan će verovatno odgovoriti, kao i ranije. Rizik, kao i uvek, jeste pogrešna procena – sa obe strane - dodaje.
Raghavan se osvrće na dve prethodne velike odmazde Indije – 2016. i 2019. godine. Nakon smrtonosnog napada u Uriju u septembru 2016, kada je ubijeno 19 indijskih vojnika, Indija je sprovela tzv. "hirurške udare" preko de fakto granice – poznate i kao Linija kontrole (LoC) – gađajući, kako su tvrdili, militantne baze u pakistanskom delu Kašmira.
U 2019, nakon što je najmanje 40 pripadnika indijskih paravojnih snaga ubijeno u Pulvami, Indija je izvela vazdušne udare na navodni militantni kamp u Balakotu – prvi takav udar duboko unutar teritorije Pakistana još od 1971.
Pakistan je odgovorio vazdušnim napadima, što je dovelo do vazdušne borbe i kratkotrajnog zarobljavanja indijskog pilota. Obe strane su pokazale snagu, ali su izbegle totalni rat.
Dve godine kasnije, 2021, dogovoren je prekid vatre duž LoC-a, koji je uglavnom ostao na snazi uprkos povremenim militantnim napadima u indijskom delu Kašmira.
Majkl Kugelman, spoljnopolitički analitičar, smatra da visoki broj žrtava i ciljanje indijskih civila u ovom napadu ukazuju na veliku verovatnoću vojnog odgovora Indije prema Pakistanu, ukoliko Delhi utvrdi, ili samo pretpostavi, bilo kakvu pakistansku umešanost.
- Glavna korist takvog odgovora za Indiju bila bi politička, jer će postojati veliki pritisak javnosti da se snažno odgovori", rekao je on za BBC.
- Druga korist bi bila obnavljanje odvraćanja i smanjenje antiindijske pretnje, ako udar uspešno eliminiše terorističke ciljeve. Mana je što bi takva odmazda mogla izazvati ozbiljnu krizu, pa čak i sukob - navodi Kugelman.
Koje su opcije pred Indijom?
Tajne operacije nude mogućnost poricanja odgovornosti, ali možda neće zadovoljiti političku potrebu da se odvraćanje vidljivo obnovi, kaže Kristofer Klari sa Univerziteta u Olbaniju (SAD).
To ostavlja Indiji dve moguće opcije, primećuje on. Prva je primirje na LoC iz 2021. godine počinje da slabi, i premijer Modi bi mogao odobriti povratak na prekograničnu razmenu vatre.
Druga su vazdušni napadi ili čak konvencionalni udari krstarećim raketama, kao 2019. godine – svaki od njih nosi rizik eskalacije, kao što se desilo tada.
- Nijedna opcija nije bez rizika. SAD su trenutno zaokupljene drugim krizama i možda neće moći ili želeti da pomognu u upravljanju krizom - rekao je Klari za BBC.
Jedan od najozbiljnijih rizika u bilo kojoj krizi između Indije i Pakistana jeste to što su obe zemlje nuklearno naoružane. Ta činjenica baca dugačak senku na svaku odluku, oblikujući i vojnu strategiju i političke proračune.
- Nuklearno oružje je i opasnost i ograničenje – ono prisiljava donosioce odluka sa obe strane da postupaju oprezno. Svaki odgovor će verovatno biti prikazan kao precizan i ciljan. Pakistan bi mogao odgovoriti istom merom, pa zatim tražiti način da se sukob smiri - kaže Raghavan.
- Videli smo ovaj obrazac i u drugim sukobima, poput Izrael-Iran – kalibrisani udari, nakon kojih sledi deeskalacija. Ali rizik je uvek da stvari ne idu po planu - dodaje Kugelman i kaže da jedna od lekcija iz Pulvama krize jeste da "svaka zemlja koristi ograničene kontramere".
- Indija će morati da izmeri političke i taktičke koristi od odmazde u odnosu na rizik od ozbiljne krize ili sukoba - ističe Kugelman.
Husein Hakani, bivši pakistanski ambasador u SAD, veruje da je eskalacija moguća ovog puta, sa Indijom koja će verovatno razmatrati ograničene "hirurške udare", poput onih iz 2016.
- Prednost takvih udara iz indijske perspektive jeste što su ograničenog obima, pa Pakistan ne mora da odgovori, a istovremeno pokazuju indijskoj javnosti da je država reagovala. Ali takvi udari mogu izazvati i odgovor Pakistana, koji tvrdi da se protiv njega reaguje refleksno, bez ikakve istrage ili dokaza - rekao je on.
Koji god kurs da Indija izabere – i kako god Pakistan odgovorio – svaki korak nosi rizike. Pretnja eskalacije je stalno prisutna, a sa njom i mogućnost da krhki mir u Kašmiru dodatno izmakne.
Istovremeno, Indija mora da se suoči sa bezbednosnim propustima koji su omogućili da do napada uopšte dođe.
- To što se takav napad dogodio usred turističke sezone, ukazuje na ozbiljan propust – naročito u Uniji gde savezna vlada direktno kontroliše bezbednost i red - napominje Raghavan.
