СПОЈ ЧЕТИРИ КУЛТУРЕ, ВЕРЕ, ТРАДИЦИЈЕ И ИСТОРИЈЕ: Не чекајте - прошетајте Белом Црквом (ФОТО)
Сви народи, њихови језици, култура, традиција, навике и гастрономски специјалитети чине Белу Цркву тако јединственом мултикултуралном заједницом погодном за развој туризма
Подручје Беле Цркве са околином било је насељено и пре више хиљада година, а многобројне ископине оружја, оруђа и различитих предмета од камена и гвожђа, најбољи су доказ живота Келта, Трачана, Дачана, Скита и других народа који су овим просторима само пролазили, или се у њима насељавали и огранизовали свој живот.
Економски план за боље Владимирце: Низ пројеката за боље сутра – стижу инвеститори, бањски комплекс, а следи и енергетска транзиција (ВИДЕО/ФОТО)
НАЈВЕЋА СВЕТИЊА ОВОГ КРАЈА: Погледајте какве тајне крије "МАЛИ ОСТРОГ" у Малом Зворнику (ФОТО/ВИДЕО)
Место где у плетеној корпи настаје магија за непце: Знате ли за легендарни ПИРОТСКИ КАЧКАВАЉ са лесковог прућа? (ФОТО/ВИДЕО)
Након Дачана и Келта, великим освајањима територију Беле Цркве и њене околине насељавали су Сармати, Хуни, Готи, Авари и други народи, све до доласка Словена који су се трајно населили на овим просторима. Заједно са Словенима у Белој Цркви и њеној околини од 9. века па све до данас живели су и Мађари.
Данашња Бела Црква, као привредни, културни и политички центар настала је 1717. године, а основао ју је гроф Мерци, који је организовао масовну колонизацију Немаца из Франачке, Швапске, хесенске и виртембершке провинције са Рајне на ове просторе. Након ослобођења и завршетка Другог светског рата Белу Цркву су напустили готово сви Немци староседеоци.
Оно што је интересантно, а посебно страним туристима, јесте несвакидашња архитектура, култура, традиција, споменицим али и многобројна различита презимена која се и данас могу пронаћи код мештана Беле Цркве најбоље сведоче о њеној вишевековној мултикултуралности.
Бела Црква вековима уназад била је дом великог броја различитих народа, који су својим животом на овом подручју оставили неизбрисиве трагове и историји, култури и традицији Беле Цркве и њеног становништва.
Разноврсна презимена људи који данас живе у Белој Цркви, сведоче о томе да је у овој варошици некада живело много више нација и да се говорило много више језика него што је то случај данас. Данас у Белој Цркви можемо наићи на многобројна презимена која су у ове крајеве стигла из различитих делова Европе: мађарских, италијанских, румунских, јеврејских, чешких, словачких, француских, немачких... Ипак, велики број тих презимена данас само по свом пореклу припада другим нацијама, док њихови носиоци најчешће имају неку другу националност.
Данас, Бела Црква јесте већински српски град, али у њој и даље живи и ради велики број националних мањина. У Белој Цркви данас има Румуна, Мађара, Чеха, Словака, па чак и Немаца.
Сви ови народи, њихови језици, култура, традиција, навике и гастрономски специјалитети чине Белу Цркву тако јединственом мултикултуралном заједницом погодном за развој туризма и велику туристичку посећеност.
Оно што је још занимљивије јесте да ово мало место на југу Баната које због својих изванредних природних лепота називају још и "војвођанском Венецијом", поготово због језера који су прави бисери Србије.
Управо својом различитошћу, духом, културом и традицијом многобројних народа који живе у њему током године привлачи велики број туриста који долазе да уживају у Белој Цркви. У јеку сезоне у само једном дану ово јединствено мултикултурално место посети и по десет хиљада туриста.
Како туристи често знају да кажу, у Белој Цркви време као да је стало, а старе барокне фасаде, прелепи уређени паркови и мирне улице са кућама специфичне архитектуре одају утисак да сте се вратили у 18. или 19. век које маме туристе из свих крајева Србије, али и шире.
Пројекат је финансиран из буџета општине Бела Црква. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.