НАЈБОЉИ НАСТАВНИК НА ПРОСТОРУ БИВШЕ СФРЈ: "Значај критичког мишљења се мора гајити код деце" (ВИДЕО)

Миланка Станкић / Извор: Фото: Youtube/Printscreen/RTV Yu Ецо

Суботичанка Миланка Станкић, доктор наука, наставница српског језика у Основној школи "Свети Сава" у том граду, проглашена је за најбољег наставника на простору бивше Југославије.

Ову титулу додељује Асоцијација најбољих наставника бивше Југославије. Просветни радници, њих око 400 из република бивше СФРЈ, окупили су се први пут у Скопљу, затим у Будви и Београду.

Наставницу Станкић, како је оценио жири, красе ентузијазам, креативност, моћ инспирације и мотивације ђака... Испунила је укупно више од 25 критеријума.

Одмор у ЕКСКЛУЗИВНИМ ХОТЕЛИМА уз НЕВЕРОВАТНЕ ПОПУСТЕ до 54%

ВРАТИЛЕ СЕ РОДЕ У ВОЈВОДИНУ: Првоје поново у Тарашу! (ВИДЕО)

ДА СЕ НИКАД НЕ ПОНОВИ: Зрењанин добија спомен-обележје у знак сећања на жртве Холокауста

- Времена се мењају, то је нормално, а са њима и однос према раду и стицању знања. Чини се да је данас све теже наћи неког ко је спреман да седне и загреје столицу. Све је постало инстант варијанта. Наша деца су последица свега што се дешава у нашем друштву. То значи да морате да имате кратке обуке и виртуелне начине објашњавања којима ћете им приближити градиво. Наставници треба да буду корак испред својих ђака, довољно домишљати, мудри да им прискочимо у помоћ и покажемо да све што је ваљано и дуготрајно човек мора да научи улажући труд и време - каже Миланка Станкић.

Како истиче, рутина не постоји у раду са људима, нарочито не са децом.

- Предавачи би требало да имају много више вештине, да знају шта им је чинити ако дете неће да обави свој део посла. Обавеза нам је да будемо у 21. веку, да стално радимо на себи и држимо корак са временом. А, обавеза родитеља је да васпитају дете да буде самостално и да има довољно самопоуздања, јер само тако може да корача својим путевима. Осим тога, просветни радници треба више да буду осетљиви на индивидуалност и да имају више начина преношења знања. Некада је то било другачије, али данас је такав приступ раду неминован, ма колико било захтевно и тешко - саветује ова наставница.

Зато су на њеним часовима лаптоп и пројектор сасвим уобичајени. Са својим ђацима је на кишобране исписала пушкице и окачила их по учионици, често ђаци читају луткама, а радећи "Мостове" Иве Андрића ученици су направили праву ћуприју на Дрини...

- Када раде 'Мостове' који обилују богатством језика, стила, музике, просто је грехота оставити ђаке да пред собом имају један линеаран текст. Захваљујући њима научила сам шта је техника "папир маше" и направили смо мост који је постао наше дидактичко средство који служи увек када учимо нешто што је везано за Иву Андрића, за путовања. Правили смо и филмиће на којима су делови часова и то су ђаци објављивали на Јутјубу као пример како нешто може другачије да се представи - прича Миланка Станкић.

Данас је, како каже, посебно тешко деци приближити писану реч и спојити непролазна дела и модерну литературу и језик.

- Многобројне ствари долазе из куће и љубав према књизи рађа се још у раном детињству. Радила сам једно мало истраживање у библиотеци и од 78 ђака првог разреда њих 45 никада није чуло за "Пепељугу", а за то се не могу кривити наставници. Велика је дилема како помирити савремено и оно што је "за вјек и вјекова". Има нових текстова и аутора, али сигурна сам да је један "Јазавац пред судом" неопходан у читанкама, не само зато што је то ванвременско дело већ зато што у себи носи значај критичког мишљења које се мора гајити код деце. А, ако неки текст то може да уради, онда је то "Јазавац пред судом", штиво које у 21. веку може да нам отвори очи и каже нам како да се боримо за своју слободу и против оног што нас тишти - наводи ова наставница.

Она је и аутор апликације "Падежи" коју корисници андроид телефона могу да преузму из "Плеј продавнице". Захваљујући тој апликацији стигла је 2019. године до четвртфинала такмичења за технолошку иновацију Министарства просвете и изабрана је да буде у програму обуке за пословни модел.

Када је пре неколико година, радећи "Малог принца", рекла ђацима да затворе очи и да замисле један ковчежић, па да у њега запакују све што им је неопходно за живот, једна ученица није затворила очи већ је гледала у таблу.

- Питала сам је да ли је разумела задатак, а она ми је рекла да зна шта ће да стави у ковчежић: "Вас професорице". Када добијете такав одговор онда знате да сте на правом путу - каже Миланка Станкић.

Започели радови на реконструкцији Дунавског парка у Новом Саду (ВИДЕО)