Тајне Петроварадинске тврђаве: Овде је био заточен ВОЖД КАРАЂОРЂЕ лично (ФОТО)
Најтежа епизода из живота нашег великог војсковође
Петроварадинска тврђава, историчарима позната као Гибралтар на Дунаву, младима по фестивалу Егзит, љубитељима "чашице" и добре музике по осам тамбураша Јанике Балажа, једно време била је и место заточеништва вође Првог српског устанка, Карађорђа!
Прочитајте и:
Српским народним позориштем владала је једна "уметничка династија", а Софија је била најмлађи члан
Човек који је читав живот посветио проучавању српског језика: Ово је прича о Ђури Даничићу
Те 1804. године, када је подигнут Први српски устанак, вожд Карађорђе обратио и владици Јовану Јовановићу да помогне, како материјално, тако и у људству.
У то време је доста Срба из Аустроугарске монархије помагало Први српски устанак, те не чуди податак да је сам владика Јован одмах на почетку подизања устанка успео да откупи и прокријумчари један топ са Петроварадинске тврђаве. Он га је послао Карађорђу, а после 6 недеља то исто ради и са другим топом. То су били гвоздени топови за борбе, са којим Карађорђе напада Београд, Шабац и Пожаревац.
Наоружање је било само један део помоћи коју су српски устаници добили из Новог Сада, а остало је забележено да је поред тога, од новосадског магистрата стигло око 12.000 форинти. Устаницима су највише недостајали коњи, оружје, барут и кремен, за шта су се писмима обраћали владици Јовану Јовановићу, јер је имао чврсте везе са руским царом, а уједно је имао и добре контакте са нашим људима.
Карађорђе Петровић, након слома Првог српског устанка 1813. године, непуна три месеца, бива интерниран на Петроварадинској тврђави.
Право презиме му је било Стефановић, али је сам себи дао друго: Да ли знате о коме је реч?
Историјски подаци кажу да је вожд на тврђави у великој муци провео период од 31. октобра 1813. до 22. јануара 1814. године, када је премештен у Грац, а потом отишао за Русију. Свој једини боравак у овом делу данашње државе провео у нерасположењу и бризи за сународнике у устаничкој Србији, који су у то време трпели одмазду Турака.
Када се повела прича о подизању споменика вожду на Петроварадинској тврђави, главни аргумент за одбијање ове иницијативе био је тај што се споменици подижу освајачима, а вожд то није био, бар када је тврђава у питању.
Био је одбачен од сопственог народа: Ово је прича о Јакову Игњатовићу
С обзиром да овај период његовог живота у интернацији, после слома Првог српског устанка, представља тешку епизоду нашег војсковође и родоначелника краљевске династије, сматрало се неприкладним да се овај историјски догађај обележи израдом и постављањем уметничке спомен плоче на објекту у којем је боравио.
Нови Сад и захвални грађани великом Карађорђу одужили су се како су могли- једна градска улица носи његово име, а пре десет година фудбалском стадиону враћено је старо име и оригиналан назив "Карађорђе", који му је дао пројектант Давид Дака Поповић.