Tajne Petrovaradinske tvrđave: Ovde je bio zatočen VOŽD KARAĐORĐE lično (FOTO)
Najteža epizoda iz života našeg velikog vojskovođe
Petrovaradinska tvrđava, istoričarima poznata kao Gibraltar na Dunavu, mladima po festivalu Egzit, ljubiteljima "čašice" i dobre muzike po osam tamburaša Janike Balaža, jedno vreme bila je i mesto zatočeništva vođe Prvog srpskog ustanka, Karađorđa!
Pročitajte i:
Srpskim narodnim pozorištem vladala je jedna "umetnička dinastija", a Sofija je bila najmlađi član
Čovek koji je čitav život posvetio proučavanju srpskog jezika: Ovo je priča o Đuri Daničiću
Te 1804. godine, kada je podignut Prvi srpski ustanak, vožd Karađorđe obratio i vladici Jovanu Jovanoviću da pomogne, kako materijalno, tako i u ljudstvu.
U to vreme je dosta Srba iz Austrougarske monarhije pomagalo Prvi srpski ustanak, te ne čudi podatak da je sam vladika Jovan odmah na početku podizanja ustanka uspeo da otkupi i prokrijumčari jedan top sa Petrovaradinske tvrđave. On ga je poslao Karađorđu, a posle 6 nedelja to isto radi i sa drugim topom. To su bili gvozdeni topovi za borbe, sa kojim Karađorđe napada Beograd, Šabac i Požarevac.
Naoružanje je bilo samo jedan deo pomoći koju su srpski ustanici dobili iz Novog Sada, a ostalo je zabeleženo da je pored toga, od novosadskog magistrata stiglo oko 12.000 forinti. Ustanicima su najviše nedostajali konji, oružje, barut i kremen, za šta su se pismima obraćali vladici Jovanu Jovanoviću, jer je imao čvrste veze sa ruskim carom, a ujedno je imao i dobre kontakte sa našim ljudima.
Karađorđe Petrović, nakon sloma Prvog srpskog ustanka 1813. godine, nepuna tri meseca, biva interniran na Petrovaradinskoj tvrđavi.
Pravo prezime mu je bilo Stefanović, ali je sam sebi dao drugo: Da li znate o kome je reč?
Istorijski podaci kažu da je vožd na tvrđavi u velikoj muci proveo period od 31. oktobra 1813. do 22. januara 1814. godine, kada je premešten u Grac, a potom otišao za Rusiju. Svoj jedini boravak u ovom delu današnje države proveo u neraspoloženju i brizi za sunarodnike u ustaničkoj Srbiji, koji su u to vreme trpeli odmazdu Turaka.
Kada se povela priča o podizanju spomenika voždu na Petrovaradinskoj tvrđavi, glavni argument za odbijanje ove inicijative bio je taj što se spomenici podižu osvajačima, a vožd to nije bio, bar kada je tvrđava u pitanju.
Bio je odbačen od sopstvenog naroda: Ovo je priča o Jakovu Ignjatoviću
S obzirom da ovaj period njegovog života u internaciji, posle sloma Prvog srpskog ustanka, predstavlja tešku epizodu našeg vojskovođe i rodonačelnika kraljevske dinastije, smatralo se neprikladnim da se ovaj istorijski događaj obeleži izradom i postavljanjem umetničke spomen ploče na objektu u kojem je boravio.
Novi Sad i zahvalni građani velikom Karađorđu odužili su se kako su mogli- jedna gradska ulica nosi njegovo ime, a pre deset godina fudbalskom stadionu vraćeno je staro ime i originalan naziv "Karađorđe", koji mu je dao projektant David Daka Popović.