За светковине и балове: У ОВОМ МЕСТУ у Србији налази се ДВОРАЦ

Понос општине Чока, смештене на 321 километру квадратном површине на савероистоку Војводине, од 24. септембра 1984. године стављен је под заштиту закона. По одлуци Покрајинског завода за заштиту споменика културе стари дворац у овом севернобанатском месту узет је за државно добро.

Свете мошти бљеснуле у води: Ево ко је СВЕТИОНИК на путевима Чокана

НАЈВЕЋИ ДОБРОТВОР СРПСКОГ НАРОДА: Ђорђа Вајферта знате по ПИВУ, а уствари је много више!

Његову градњу започели су половином 19. века браћа Марцибањи, пореклом Пољаци. Тек што су му поставили темеље, дошло је до промене власништва. Ипак, у рукама богатих индустирјалаца Агоштона и Клусемана Барбер, како се наводи на званичној интернет презентацији општине, задржао се кратко. Трећи власник, који је осамдесетих година истог столећа довршио чувено здање, био је Шваб Карољ.

Према наводима са сајта, до 1945. године у њему су се могле видети слике Монеа, Сезана, Ван Дајка, Дирера, Реноара, Уроша Предића, Паје Јовановића и Надежде Петровић, затим скулптуре Родена и Ивана Мештровића, као и намештај у позном бидремајер стилу грађанске варијанте, веома популарне у то доба међу војвођанским племством, а овај културни споменик у основи припада уметничкој ери класицизма.

Реч је о здању са два једнака бочна и највећим централним ризалитом на којем доминира тераса са оградом од кованог гвожђа. На њу се излази из централне одаје у којој су се раније одржавале светковине и балови.

Под терасом налази се колски улаз пред којим су пристајале кочије, саонице, а касније и моторна возила.