"Ниси луда, само си болесна" – глумица Бранка Катић о тешким тренуцима у породици: "Није била њена кривица"

Глумица Бранка Катић својевремено је говорила о мајци која се дуго борила са биполарним поремећајем.

Током неколико деценија успешне каријере, Бранка је врло ретко говорила о приватном животу, али је једном приликом ипак одлучила да проговори о теми менталног здравља. Тада је изјавила да је имала десет година када је њена мајка први пут пала у депресију.

"Престала је да једе, да говори, да се купа… То је био потпуни шок. Нисам разумела шта се дешава. Пре тога је била весела, нежна, брижна, а онда, као да је нестала. Само је ћутала и гледала у празно", присетила се Бранка.

Нажалост, из стида мајка је одбијала да посети стручњаке.

"Мислила је да је срамота ићи код психијатра. Да ће људи помислити да је луда. То је била велика стигма тада, а ни данас није много боље."

Глумица је истакла да је као дете осећала мајчино одсуство.

"Тај празан, изгубљен поглед… Плашила сам се да је више никада нећу добити назад. Да више никада неће бити она моја мама коју сам знала и волела."

Њен отац и сестра морали су да надоместе њен недостатак.

"Маја је ускочила у мамину улогу. Девет година је старија од мене и била је мамина сенка, било јој је ужасно тешко. Тата је све тумачио погрешно, мислио је да се мама њему инати, да то ради намерно."

Никад је није кривила

Тренуци кризе чинили су да мајка постане пуна енергије.

"Тада би постајала као сила природе. Није спавала, била је пуна енергије, неухватљива. Знала је да буде раздражљива, понекад и напорна, али је тада чинила и чудесне ствари. Једном је помогла оцу девојчице из Ирана да пронађе хирурга за њену операцију. То су били њени херојски тренуци."

За разлику од оца, Бранка је била свесна да мајка то не ради намерно.

"Знала сам да није њена кривица. Осећала сам ту њену тугу. Учила сам да свет може да буде и ружан и неправедан. И кад сам касније сазнала да је биполарни поремећај заправо хемијски дисбаланс у мозгу, још више сам је жалила."

На крају, Бранка је истакла важност разумевања и подршке околине.

"О психотерапији се није говорило. Људи су бежали од тога. А све што је мојој мами требало били су лекови и разумевање", искрена је била Бранка за Телеграм.хр и додала:

"Толико пута сам желела да је загрлим и кажем – ниси луда, ниси слаба, ниси сама. Само си болесна, и то није твоја кривица."