Потресна исповест - Сузана кроз сузе о последњем сусрету са Сашом Поповићем: "Био је свестан да иде на други свет, рекао ми је док сам плакала..."
У кући је оставила све како је било пре Сашине смрти. Тешко јој је да се помири са тим да га више нема, али је смирује то што зна да се више не мучи и не трпи болове.
Синоћ је планирано да се одржи финале "Звезда Гранда" и да сазнамо ко ће бити победник ове сезоне. Иако је емитовање емисије кренуло на време, после око сат времена телевизија Пинк је прекинула програм и ванредно пустила информативни програм посвећен дешавањима на београдским улицама.
Сузана Јовановић је синоћ дошла у студио на Кошутњаку са циљем да уручи победнику главну награду и плакету са ликом и именом Саше Поповића. Велико финале је одложено за следећу суботу, пети јул.
Ово је прво финале "Звезда Гранда" без Саше Поповића. Сузану су савладале емоције пред нашим камерама, па је заплакала док је причала о свом покојном супругу.
- Трудим се да будем добро, али заиста. Ово сад је за мене све јако емотивно и стресно. Трудим се да будем на висини задатка. Знам да је Сале мој сад поред мене, он би рекао: "Суле, молим те, само се осмехуј, јер највише волим твој осмех" - рекла нам је на почетку разговора певачица.
Сузана је открила какве се емоције буде у њој када је поново посетила студио у ком је Саша проводио толико времена.
- Осећа се и даље Салетово присуство овде, његов дух и његова енергија. Осећаће се док год буду постојале "Звезде Гранда", за које се он давао не 100 посто, него 1.000 посто. Изгарао је за свој посао и волео га је, за људе са којима је радио и за ову децу коју је стварао 20 година. Много тога је и мени усадио и много тога сам научила уз њега и доживела са њим. Живеће Сале!
Сузана се осврнула на то како сада проводи време када Саша више није уз њу физички.
- Све радим исто као што сам радила са Салетом. Ми смо имали неке наше заједничке ритуале. Он је са мном гледао турске серије, а ја са њим фудбал и Новака Ђоковића. То се није променило. У кући се и даље осећа његово присуство. Ја сам буквално све у кући оставила како је он оставио. Нисам дирала чак ни онај полуотворени кофер из Париза, који је остао ту последњег дана када смо дошли. Остао је нераспакован. Дуго га нећу померити. Остао је џемпер који је носио и са њим спавам у кревету. Волим да осетим његов мирис.
Јовановићева се расплакала када је причала о њиховом последњем сусрету у болници.
- Последњи сусрет је био поред његовог болничког кревета. Ја сам уз њега била све време, буквално до његовог последњег даха. Сале ће ми сад замерити што сад плачем док причам ово. Тежак је осећај видети човека који зна да одлази и који је свестан да иде на други свет. Ја плачем, а он у свом том болу и сазнању да иде, мени говори: "Суле мој, немој да плачеш. Буди јака, храбра и достојанствена каква си увек била у животу". Послушала сам га и таква сам била кад су му дали све препарате за спавање, против болова и морфијум. Тешко је то било видети и доживети, али је нама било тешко и тих скоро годину од кад смо сазнали да је болестан. Ја никада нисам могла то да прихватим до задњег дана. Имала сам наду и веру да ће се он излечити. Тешио ме је.
Сузани се често Саша јавља у сновима.
- Да. Јако често га сањам и увек је срећан и насмејан. То ми пружа мир и спокој јер више не пати у оним боловима и мукама које је имао. Сањам га како млатара рукама у "Звездама Гранда" и издаје наређења ко ће шта да ради.
