Сви гледају на чему Божо Врећо лежи док му мајка милује косу – натпис на руци додатно појачао емоције

Босанскохерцеговачки уметник Божо Врећо поново је дирнуо пратиоце на Инстаграму емотивним снимком из породичног дома. 

На видеу који је изазвао бројне реакције, Врећо лежи док му мајка Мила нежно милује косу, а све се одвија на пиротском ћилиму. 

Посебан детаљ у кадру је и певачева рука, на којој доминира тетоважа речи "Мила" исписана глагољицом – посвета управо његовој мајци. 

Уз овај нежан призор, Врећо је написао снажну емотивну поруку:

Божо Врећо поново је одушевио пратиоце објавом из свог дома, у којој доминирају нежност, традиција и снажна порука љубави према мајци.

– Мајчице, хвала што си остала и била моја Мајка Храброст, срна неустрашива и што ме твоја љубав изњедрила у биће које јесам. Моја љубав те чува од свих зала и болести јер Љубав је Бог коме све дугујемо – поручио је уметник.

Пут ка излечењу

Божо Врећо својевремено је говорио о борби за оздрављење његове мајке Миле која је боловала од карцинома. 

Принц севдаха снагу и спас пронашао је у вери и на једном светом месту, где је дошао у контакт са оностраним.

– Кад се моја мајчица разболела. Прошао сам исту Голготу. Ишла је на хемиотерапије, све што је томе претходило, потпуно ју је исцрпело. Можеш ли замислити то тело са 32 килограма које носиш. Живим на петом спрату без лифта и тако је у наручју носим к'о неко своје чедо. Сретне ме мој комшија са трећег спрата и пита: "Божо, могу ли било како помоћи?" Кажем: "Ништа", а моје сузе не падају више доле, само фрцају право у њега. Кажем му: "Само ме пустите, јер нисам ја сам". Кроз цели тај процес нисам био сам. Да сам био само човек, без Бога у себи, ја то не бих могао пребродити. Када сам је извео из болнице, када је била скоро у коми, већ смо се опраштали, рекла ми је нешто врло важно: "Онога тренутка, ако се заиста деси да умрем, немој да прође седам дана да не запеваш". Невероватно је да она у том тренутку размишља колико је важан тај позив - говорио је Божо, па се дотакао свог искуства са једног светог места, након ког је дошло оздрављење за његову мајку: 

- Интензивно сам се молио и те ноћи дошао сам до спознаје за једно свето место. Ујутру сам замолио пријатеља да ме одвезе. Дошао сам на један велики празник, када је око мене било хиљаде и хиљаде људи. По прилично сам се маскирао да ме нико у тој маси не препозна, с обзиром да је то у региону. Издржао све то и када сам ушао на то свето место, осетио сам додир на мојим леђима. Додир који не можеш приписати ничему овоземаљском. То је био додир анђела, мелека, светитеља, Бога, онога који је чуо моју молитву, и моју бол. Када сам се вратио, мајка је спавала. Моја сестра ју је миропомазала и ујутру је она устала и тражила да једе, жена која је умирала и која је била у коми. Дакле, како ја људима да објасним да Бога нема и да је љубав није подигла и окрепила, али та љубав је Бог - открио је певач једном приликом. 

Самопоуздање поникло у породичном дому

Врећо је у више наврата говорио о својој дуалној природи, те је истицао како му је најпријатније да се изјашњава док попуњава формуларе. 

- Дом ми је дао самопоуздање да будем другачији, мајка, моје две сестре. Ја нисам само дуална особа, сви смо дуалне особе. Не пресдстављам само мушкарца и жену, већ и дете. То је тројака слика о бићу. Битно је причати да ми немамо рода, то је друштвена норма која нам се намеће. Таква као наметнута прави раздор између свега. Желим да 'коначница' буде људско биће. Најсрећнији сам када видим у неком упитнику, када могу да се изјасним као 'остали'. Не желим ниједног тренутка да ниподаштавам жену у себи, нити мушкарца, нити то дете. Хоћу да је апсолутна слобода на сецени и ван ње - признао је Божо својевремено.