Од звезде Задруге до тешке животне борбе: Преживљавао је на улици, па добио болест због које је био готово парализован

Певач Милан Петковић данас снима песме, редовно наступа и ужива популарност, а својевремено је говорио о тешком животном путу, као и опакој болести са којом се изненада суочио.

Широј јавности постао је познат након учешћа у ријалитију "Задруга". Родом је из Лесковца, а до пунолетства је живео у Врању. Животну прекретницу је направио када се преселио у Београд, где је био улични свирач.

 - Нисам желео да останем доле и да радим као конобар за неких 500, 600 динара дневнице тада, желео сам да свој таленат уновчим и некако када сам кренуо за Београд, у својој глави сам имао само једно, то је да желим да успем. Мени је неки животни сан био да ће ме на улици спазити неки познати продуцент као Ед Ширан и да ће уновчити мој таленат, што се наравно није десило јер сам морао све сам. Прва ствар ми је била чиме ћу да се бавим, немам никога овде и не знам никога, једино што имам је глас - започео је Милан своју животну исповест. 

Кнез Михаилова - центар света 

Он је наставио: 

 - Како да дођем да певам по кафићима, ако не знам никога. Остала ми је Кнез Михаилова, којом прође милион људи, ваљда ће неко да ме чује. Добро сам зарађивао у Кнез Михаиловој, трудио сам се, није баш ни лако певати без микфорона, тј. драти се јер мораш да вичеш да би те чули без озвучења. Било је генерално тешко, али сам исто тако и зарађивао и доста новца што је сулудо, неко ради месец дана за 300 евра, ја сам дневно узимао 3.000 динара. Питале су ме газде из појединих локала да певам код њих, али су ме ниподаштавали, давали су ми мало пара, у једном локалу сам певао за 1.500 динара три сата, а у Кнезу сам узимао 3.000 за два сата, што је мени било срамота. Зими сам свирао у подземном пролазу на Теразијама или на Зеленом венцу, прсти су ми мрзли од хладноће, па сам зато ту и боравио зими. 

Срећа у несрећи

А онда га је задесила болест. 

-То је Гилен Бареов синдром, он се јавља након стомачног вируса или након неког хируршког захвата, Наш организам сам по себи има одбрамбени систем, када се јаве неки вируси и бактерије, па се он бори против тога. Имао сам стомачни вирус и након пет дана повраћања је прошао, кренуо сам нормално да једем и једно јутро сам се пробудио, руке су ми се одузеле, ноге исто, једва сам ходао. Имао сам среће јер се та болест шири великом брзином у року од месец дана може да обухвати цело тело, оде на плућа па морају да те прикључе на респиратор, или мора сонда да се убаци у грло и тако се храниш, есктремно опасна болест, али мене бог воли. Био сам прикључен на инфузију по цео дан у болници. Опоравак и дан данас траје, све ми се вратило у нормалу сем леве ноге на коју и даље шепам кад ходам.