Плакала два сата без престанка: Милена Качавенда под стресом након смрти у породици, пукла пред свима
Милена Качавенда је открила како је хипноза помогла да се суочи са траумама из живота, укључујући губитак оца и брата, и како је научила да заиста воли себе.
У искреном разговору са Станијом Добројевић, Милена Качавенда отворено је говорила о својој личној трансформацији кроз хипнозу и начинима на које је учила да воли себе.
У свом животу Милена је прошла кроз бројне трауме, укључујући губитак оца и брата, али је увек настојала да остане јака и самостална.
– Мислила сам да волим себе кроз куповину, путовања, зарађивање и то што сам своја. Тек када сам радила богајин хипнозу, схватила сам шта заиста значи волети себе. Богајин је биљка која делује готово хипнотички – испричала је Милена. – Вратила сам се у детињство са три године. Траума ми је био и вртић, а онда то што сам свог оца нашла мртвог. Све сам то стоички поднела, па и губитак брата 2002. године, али дошла је каписла, окидач, када сам пукла, што се одразило на моју психу.
Иако је физички била снажна и тренирала редовно, тело јој је слало јасне сигнале да не може више да издржи:
– Телесно сам била супер, тренирала сам и гурала, али мој организам је почео да шаље сигнале: не могу више – признала је Милена, док ју је Станија пажљиво слушала.
Милена је описала и први сусрет са хипнозом, који је био интензиван и емотиван:
– Када сам стигла, дошла је жена која ми је рекла: „Ајмо да почнемо.“ Одмах сам јој рекла да не знам како планирају да ми помогну и да не могу да замислим како ће стати у моје ципеле. Пукла сам хиљаде евра, а могла сам да одем на Арубу на море – присећала се Милена. – Што је она више инсистирала, то ми је било иритантније, псовала сам је у мислима. Она је то осетила и питала ме: „Пошто видим шта мислите о мени, хајде да поставим једно лепо питање.“ Ја кажем: питајте. „Како сте, Милена?“ пита. Друго питање: када вас је последњи пут неко стварно питао како сте? Цео живот су ми говорили: буди јака, издржи све, буди лепа, издржи све. А ја сам мислила да нећу да плачем – и онда сам плакала два сата. Након тога осећај олакшања био је невероватан, као да сам била пијана. Она ми је тада рекла: „Сузе перу душу.“
Милена Качавенда овим је путем показала колико је важно суочити се са сопственим траумама, признати емоције и научити да се волиш, без обзира на све животне тешкоће.