Позната глумица прошла кроз пакао због карцинома: Чак 4 операције резултирале губитком горње усне

Незапамћена здравствена драма обележила је живот хрватске глумице Мије Крајцар, која је прошла кроз дугогодишњи медицински пакао због малигне болести лоциране на њеном лицу. Све је почело потпуно безазлено пре више од деценије и по, када је на својој усни уочила ситну естетску промену која је подсећала на обичну бубуљицу. 

Након што је сама покушала да је истисне, на том месту се формирала упорна краста која је циклично отпадала и поново се јављала током наредна двадесет и четири месеца. Тек након тог периода одлучила је да потражи стручну помоћ дерматолога, који ју је одмах послао на детаљну дијагностику, где је потврђено да болује од базалноћелијског карцинома (BKK).

Несвакидашњи узрок болести и борба за очување лица

Иако ова врста карцинома у медицинској пракси важи за мање агресивну форму јер изузетно ретко шаље метастазе на друге органе, код познате глумице ситуација се максимално закомпликовала. Специјалисти претпостављају да у њеном случају окидач није било уобичајено ултраљубичасто зрачење и сунчање, већ да је малигнитет вероватно настао услед специфичне мутације херпес вируса.

Будући да се бави јавним послом где је изглед од пресудног значаја, медицински тим је годинама покушавао да санира жариште резовима минималне ширине како јој не би нарушио физиономију. Та тактика је резултирала са чак четири узастопна оперативна захвата.

Губитак горње усне и чекање на нову операцију

Нажалост, хируршке интервенције нису дале трајни резултат јер се болест упорно враћала, а ситуацију је додатно погоршавао и константан емотивни притисак под којим се налазила. Последњи, пети и уједно најрадикалнији захват обављен је у пролеће прошле године.

Током ове тешке операције, хирурзи су били принуђени да јој одстране чак три четвртине горње усне, ресицу (френулум), као и велики део носне преграде (септума). Упркос страшним последицама, Миа данас храбро поручује да је ожиљке прихватила као сведочанство сопствене победе, иако не крије да јој сусрет са сопственим ликом у огледалу и даље тешко пада, док са надом ишчекује велику естетску реконструкцију која би требало да јој реконструише некадашњи изглед.