ВЕЧЕРАС ЈЕ НОЋ ВЕШТИЦА! Ево шта ПРЕДСТАВЉА најстрашнији светски празник и КАКО ЈЕ настао!
Ближи нам се најстрашнија ноћ у години.
Широм света 31. октобар познат је као као "Halloween" или Ноћ вештица. Тог дана сви се костимирају у духове, костуре, вештице и друге авети.
Деца скупљају слаткише идући од врата до врата са питањем: "Трицк ор треатинг?". Али шта се крије иза костимиране журке?
Већ средином октобра почињу припреме за овај, сада већ, широко распрострањен празник, који обележавају костимиране забаве. Да би забава била потпуна сви морају да буду костимирани и да направе лампе од бундеве за своје домове. Овога дана гледају се интензивно хорор филмови и причају страшне приче и читава насеља и градови добију сабласан призвук.
Овај обичај води порекло од паганских келтских народа у Ирској, Британији и северној Француској. Пошто су веровали да се живот рађа из смрти, за обележавање почетка своје нове године узимали крај јесени, период када природа умире, јер управо њена смрт, према њиховом веровању, представља време мрака, распадања и смрти. Тога дана гашена је ватра на домаћим огњиштима и свуда би владао мрак.
ОД ГРИЦКАЛИЦЕ ЗА НОКТЕ ДО ЧЕКИЋА: Људи су баш свашта остављали на МЕСЕЦУ (ФОТО)
Последње вечери јесење жетве природа се мења, па сунчано и топло лето уступа трон мрачној и хладној зими, а плодна земља постаје јалова. Келти веровали су да је та ноћ чаробна и очигледно јој придавали велики значај.
Ноћ вештица је други највећи празник, после Божића, који се слави у свету. Ипак, постоје и они који га се плаше, а стручни назив за тај страх је самхенофобија.
Маскирање за Ноћ вештица
По предању Келта, душе умрлих би потпуно припале богу Самхаину, кнезу смрти, па је тако требало умилостивити га жртвоприношењем на дан (њихове) нове године. Заузврат, Самхаин би дозволио да тога дана душе умрлих посећују домове својих породица.
Управо одатле потиче обичај маскирања у костуре, духове и друге демоне. Маскирањем, живи ступају у мистичну заједницу са умрлима, тако што подражавају мртве и тумарају по мраку.
По другом предању, људи су се маскирали и правили буку како би избегли духове мртвих који се те ноћи спуштају на земљу.
Наранџаста и црна су боје које доминирају током овог празника. Прва асоцира на жетву и бундеву, а друга се повезује са смрћу и тамом.
КАО ДА ЈЕ СМАК СВЕТА: Хоботнице почеле да излазе на копно! (ВИДЕО)
Беле покладе
Православље, такође, има празник поводом ког се људи маскирају. У питању су Беле покладе.
Корени овог прзника су пагански и потичу од прославе култа Сунца и доласка пролећа, а обележава се недељу дана пре великог Ускршњег поста. Сматра се да у велики пост треба ући без греха.
Током прославе Белих поклада, ужива се у мрсној храни и пићу. Ово је дан за праштање и весеље. Обичај је да се на данашњи дан опраштају свађе и увреде и мире претходно завађени.
Беле покладе се и даље празнују у неким деловима Србије, нарочито у Источној Србији. Маске се углавном праве од животињске коже и њима се терају зле силе и вештице.
ОВО ЈЕ НАЈХЛАДНИЈЕ СЕЛО НА СВЕТУ: На - 60°Ц нико не гаси аутомобиле, а деца... (ВИДЕО)
"Трицк ор треатинг?"
По веровању, душе мртвих које би долазиле у "посету", биле су изгладнеле и молиле су за храну, па их је требало нахранити. На тај начин је настао обичај звани "трицк ор треатинг". Уколико би се догодило да неко од живих не угости (треат) душе умрлих, стигла би га освета (трицк) бога Самхаина.
Овај обичај данас се састоји у изнуђивању слаткиша. Деца иду од врата до врата, углавном у комшилуку, тражећи слаткише од домаћина. Том приликом постављају улитиматум: "трицк ор треатинг?", односно "смицалица или постица?", најављујући невоље које би могле направити уколико не добију слаткише.
Та традиција има извесне корене и у средњем веку, када су сиромашни ишли од врата до врата, молећи за храну, док су се заузврат молили за преминуле претке оних који су им дали храну.
По предању које изражава извесни скептицизам према силаску душа мртвих, народ би остављао храну испред улазних врата како би духови отишли у миру и никоме не би нанели зло.
Бундева
Обичај резбарења бундева у демонске облике потиче из 16. века. Наводно је извесни ирски ковач Џек О’Лантер први заслужан за почетак ове традиције.
По легенди Џек је преварио Ђавола чак два пута, тако што је први пут у замену за своју душу тражио Ђаволу да му плати пиће. Када се Ђаво претворио у кованицу како би платио то пиће, домишљати Џек је брзо зграбио новчић и ставио га у џеп у ком се већ налазио крст. Како је крст онемогућио Ђавола да врати свој пређашњи облик, обећао је мудром Ирцу да му неће тражити душу наредних десет година уколико га ослободи.
АМЕРИКУ ЋЕ ЗБРИСАТИ НУКЛЕАРНИ РАТ, А ОНДА... Шокантно пророчанство о крају света ТРЕСЕ нет! (ВИДЕО)
Када је прошло десет година, приликом поновног договореног сусрета, Џек је други пут надмудрио Ђавола, замоливши га да му дода јабуку са стабла. У међувремену је брзо урезао облик крста у кору дрвета и тако опет онемогућио демона да му науди.
Када је Ирац умро, нису га примили у Рај због грешног живота, па га је Ђаво дочекао испед Пакла и заувек послао у мрак са једним груменом угља (жар). Пошто је увек са собом носио репу, издубио ју је и у њу ставио жар. Од тада је репа постала симбол проклете душе која лута између светова.
Данас се поводом Ноћи вештица издубљују репа или бундева и од њих се праве страшни облици.
Келти су веровали да је глава најмоћнији део тела, па су стављали "главу" овог поврћа на свећу како би отклонили сујеверје.
Скоро 99% бундева које се продају, бивају изрезбарене поводом овог празника. Рекорд у брзини „сређивања“ бундеве (37 секунди) држи један човек из Охаја.
ПРИВАТНИ ДЕТЕКТИВ ОТКРИВА: Ова 4 знака одају да вас ПАРТНЕР ВАРА... један је 100% сигуран
Ноћ вештица у православљу
Када су ови народи примили Хришћанство установљен је празник Свих Светих, који се прослављао 1. новембра баш да би се истребио овај окултистички обичај.
У ноћи уочи овог празника служило се свеноћно бдење. Међутим, под притиском глобализације и западног утицаја, али и уплива различитих религија и култова, ноћ уочи хришћанског празника постала је ноћ вештица, враџбина, призивања злих духова и демона.
Реч "Halloween" potiče од израза "All-Hallows-Evening", што значи вече уочи црквеног празника Свих светих.
У православљу се 31. октобра слави свети Лука, творац једног од јеванђеља. Сматра се да је овај лекар и заштитник уметника насликао прве иконе Исуса Христа, Богородице и апостола Петра и Павла.
Традицију прослављања Ноћи вештица донели су Ирски имигранти у Северну Америку у 19. веку. Анока у Минесоти представља најстарији амерички град у коме се славио овај празник, почев од 1920. године. Ноћ вештица се данас прославља у САД, Ирској, Канади, Великој Британији, Шведској, Порторику, Јапану, Новом Зеланду и деловима Аустралије.
Међутим, глобализација и утицај западне културе проузроковали су (незванично) прослављање Ноћи вештица и на нашем поднебљу.
