Данас су Беле покладе! Последњи дан пред Васкршњи пост, сви који ПОСТЕ морају да ураде ово, остали веселите се да вас срећа прати

Овај празник је у народу познат и као "Недеља опроштаја" или "Прочка", јер је обичај да се људи међусобно извине и опросте једни другима све увреде које су упутили и несугласице до којих је дошло пре него што уђу у дане поста, период духовног и телесног чишћења.

Беле покладе су последњи дан када се једе мрсна храна, посебно млечни производи, јаја и бели сир, што је и разлог за назив "беле". Након овог дана православни верници започињу пост који траје седам недеља све до Васкрса.

Традиционални обичаји укључују:

• Празничну трпезу - на столу су најчешће сир, кајмак, палачинке и друге млечне и ђаконије од брашна.
• Маскиране поворке - у неким крајевима у Србији одржавају се обичаји маскирања и весеља, налик карневалима, који симболизују протеривање зиме и лоших сила.
• Опроштај - старији чланови породице траже опроштај од млађих речима: "Опрости ми ако сам ти шта згрешио/ла", а одговара се са "Бог ти опростио и ја ти опраштам"!

Беле покладе су дан када се људи припремају за духовно чишћење и опроштај. Верници одлазе у цркву, присуствују литургијама и моле се за снагу да издрже пост, како би Васкрс радосно дочекали.

Народна веровања о Белим покладама:

• Верује се да се ко се на Беле покладе весели, тај ће бити срећан целе године.
• Ако неко прескочи ватрин круг без да се спотакне, имаће среће у љубави.
• У неким крајевима, деца се мажу са чађом из огњишта - то симболизује заштиту од болести и лоших сила.

У српској традицији, Беле покладе су дан када се завршава период уживања у мрској храни и улази се у време поста. Зато су оброци овог дана богати млечним производима, јајима и јелима од брашна. 

Међутим, оно што је најважније није храна, већ чин опроштаја - обичај налаже да се свако са својим ближњима помири како би у пост ушао чистог срца.