Danas su Bele poklade! Poslednji dan pred Vaskršnji post, svi koji POSTE moraju da urade ovo, ostali veselite se da vas sreća prati

Ovaj praznik je u narodu poznat i kao "Nedelja oproštaja" ili "Pročka", jer je običaj da se ljudi međusobno izvine i oproste jedni drugima sve uvrede koje su uputili i nesuglasice do kojih je došlo pre nego što udju u dane posta, period duhovnog i telesnog čišćenja.

Bele poklade su poslednji dan kada se jede mrsna hrana, posebno mlečni proizvodi, jaja i beli sir, što je i razlog za naziv "bele". Nakon ovog dana pravoslavni vernici započinju post koji traje sedam nedelja sve do Vaskrsa.

Tradicionalni običaji uključuju:

• Prazničnu trpezu - na stolu su najčešće sir, kajmak, palačinke i druge mlečne i đakonije od brašna.
• Maskirane povorke - u nekim krajevima u Srbiji održavaju se običaji maskiranja i veselja, nalik karnevalima, koji simbolizuju proterivanje zime i loših sila.
• Oproštaj - stariji članovi porodice traže oproštaj od mlađih rečima: "Oprosti mi ako sam ti šta zgrešio/la", a odgovara se sa "Bog ti oprostio i ja ti opraštam"!

Bele poklade su dan kada se ljudi pripremaju za duhovno čišćenje i oproštaj. Vernici odlaze u crkvu, prisustvuju liturgijama i mole se za snagu da izdrže post, kako bi Vaskrs radosno dočekali.

Narodna verovanja o Belim pokladama:

• Veruje se da se ko se na Bele poklade veseli, taj će biti srećan cele godine.
• Ako neko preskoči vatrin krug bez da se spotakne, imaće sreće u ljubavi.
• U nekim krajevima, deca se mažu sa čađom iz ognjišta - to simbolizuje zaštitu od bolesti i loših sila.

U srpskoj tradiciji, Bele poklade su dan kada se završava period uživanja u mrskoj hrani i ulazi se u vreme posta. Zato su obroci ovog dana bogati mlečnim proizvodima, jajima i jelima od brašna. 

Međutim, ono što je najvažnije nije hrana, već čin oproštaja - običaj nalaže da se svako sa svojim bližnjima pomiri kako bi u post ušao čistog srca.