ЗАГРМЕЛО НА ДАНАШЊИ ПРАЗНИК ОГЊЕНУ МАРИЈУ: Предсказује глад и велике несреће, ево шта каже народно предање
У народу се верује да је Огњена Марија сестра Светог Илије и Светог Пантелејмона и као и они спада у огњевите свеце.
Света великомученица Марија рођена је крајем III века у јужној Анадолији у граду Антиохији у време цара Диоклецијана. Као јединица незнабожачких родитеља, Крстића се у 12. години због чега је се отац одрекао. Због вере у Господа, после тешких мука, посечена је мачем у 16. години. Њене мошти су чудотворне и исцелитељне и као такве веома поштоване.
ОДУШЕВИЛИ породичним детаљима! Ана Бастијану за доручак спрема ово СРПСКО ЈЕЛО, а насмејаће вас која му је ОМИЉЕНА СРПСКА РЕЧ
СИМБОЛ НЕУСТРАШИВОСТИ: Огњена Марија је заштитница ВЕРЕ и ЖЕНА, а када видите којим ОРУЖЈЕМ је победила ЂАВОЛА, биће вам јасно зашто је поштују чак и МУСЛИМАНИ
У народу се верује да је Огњена Марија сестра Светог Илије и Светог Пантелејмона и као и они спада у огњевите свеце. Славе је сви који су имали штету од олуја и громова. Отуда народна изрека која каже – Ко слави Огњену Марију, сигуран је у летину.
Обележава се и као слава. Нико не ради на овај дан, посебно не жене, а сматра се и да на данашњи дан и један посао не може донети срећу.
Верује се да је грмљавина на овај дан веома лош знак и да предсказује глад и велике несреће. Уколико пак прође без олујног времена, верује су у напредак и благостање.
Данас се такође, не купа у великим водама – морима, рекама, језерима.
Народно веровање Срба о муњама и громовима на празнике
Код Срба се муња повезивала са Огњеном Маријом, за коју се каже да је светитељка тамног, синкретичког, паганско-хришћанског порекла. Гром и муња, наводи Слободан Зечевић, „су визуелне и акустичке атмосферске појаве, које су у свести наших предака изазивале необичне представе” [Зечевић, 2008: 564].
Грмљавина и севање муња често се повезивало са „чудима” Св. Илије, или пак, у прошлости и са имагинарним бићима попут ала и змајева, о чему поред етнографских записа сведочи и усмена народна књижевност. Античко наслеђе у духовној култури на овом простору данас је теже доказати, али без сумње и код Грка, а затим и код Римљана гром је био главно симболичко обележје врховних божанстава (Зевса, Јупитера). Помоћу грома и муње многи пророци су предсказивали будућност, што је донекле сачувано и у српском фолклору, нарочито у вези са предањима о богу Перуну и светковању четвртка (Спасовдана), дана према веровањима посвећеног том божанству.